Knjiga “Amerika bez stega”, koja je veæ na listi bestselera “Njujork tajmsa” i koja je predložena za jednu prestižnu evropsku nagradu, predstavljena je u knjižari “Politika i proza” - jednom od najpopularnijih stecišta ljubitelja knjige u Vašingtonu. Autori su Ivo Dalder, viši saradnik Instituta Brukings i šef odseka za istraživanja o meðunarodnoj bezbednosti, i Džems Lindzi, potpredsednik i direktor istraživaèkog odseka u Savetu za meðunarodne odnose u Njujorku. Inaèe, Lindzi i Dalder su bili kolege u Savetu za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Klintona.
U svom najnovijem zajednièkom poduhvatu njih dvojica tvrde da je predsednik Buš sa vodeæim èlanovima svoje administracije izvršio -- kako to nazivaju -- revolucionarni zaokret u amerièkoj spoljnoj politici, jer je preventivni rat postao mera koju Sjedinjene Države mogu da upotrebe i kada nisu iscrpljene sva diplomatska i druga sredstva. Lindzi i Dalder kažu da Bušova administracija smatra da Ameriku treba lišiti svih stega koje nameæu savezi i multilateralne institucije:
“Stanovište ove administracije o svetu i meðunarodnim odnosima razlikuje se od amerièke politike koju su sprovodile i republikanske i demokratske vlade u poslednjih nekoliko decenija. To je suština revolucionarne promene na koju ukazujemo u našoj knjizi” - rekao je Lindzi.
Autori knjige takoðe nastoje da pobiju rasprostranjeno uverenje da su novu stratešku doktrinu nametnuli takozvani neokonzervativci u Bušovoj administraciji, poput Pola Vulfovica, Rièarda Perla i Daglasa Fejta, koji su se zalagali za takvu politiku još poèetkom 90-tih.
”Nije taèna ni teza da se predsednik Buš ne razume u spoljnu politiku i meðunarodne odnose,“ dodaje Lindzi. Kako je rekao: “Možda predsednik Buš i ne poznaje sve detalje i aktere na meðunarodnoj sceni, ali on svakako ima vrlo èvrsta ubeðenja o tome kako svet funkcioniše. Mislim da je relavantnije pitanje kako predsednik Buš gleda na spoljni svet? On ima veoma profilisano mišljenje o tome da Sjedinjene Države treba da nameæu svoje prioritete na meðunarodnoj sceni i smatra nevažnim šta drugi misle o amerièkoj politici. Za njega su akcije daleko važnije od retorike.“
Po Lindzijevim reèima, Buš zastupa politiku vršenja pritiska sve dok se ne postigne željeni rezultat:
“Mislim da nije sluèajno što se predsednik Buš okružio saradnicima koji smatraju da je zbog terorizma današnji svet postao veoma opasan, da glavnu reè na meðunarodnoj sceni vode države i da stoga treba uklanjati takozvane “loše režime”. Oni takoðe veruju u moæ i prigovaraju da je Amerika, kao supersila, izgubila volju da koristi svoju moæ za sprovoðenje pozitivnih promena u svetu. Predsednik Buš je uveren u apsolutnu praviènost ciljeva Sjedinjenih Država i siguran je da ostali svet spoznaje tu èinjenicu. Stoga, bez obzira što Amerika putem pritiska tera druge da sprovode politiku sa kojom se ne slažu, predsednik Buš smatra da æe rezultati pokazati da je Amerika bila u pravu jer je doprinela opštem dobru ”, istièe Lindzi.
Njegov kolega Ivo Dalder smatra da je nova spoljna politika pogubna je za amerièke interese. On tvrdi da je:
“...Bušovo viðenje meðunarodnih odnosa, bez obzira na koherentnost takvog stanovišta, pogrešno sa dva aspekta. Prvo, države nisu najvažniji akteri u meðunarodnim odnosima. Al Kaida nije država. Ona je transnacionalna teroristièka mreža. Ona je u stvari, našalio bih se, izraziti primer razgranate ne-vladine organizacije, nezavisne od bilo kakve državne strukture. No, administracija predsednika Buša smatra da terorizam može da opstane jedino uz pomoæ podrške otpadnièkih režima i da se ukidanjem tih režima može dokrajèiti i terorizam”
Druga, fundamentalna greška takvog pogleda, po mišljenju Daldera, jeste uverenje da Amerika ne mora da dokazuje ispravnost svojih akcija:
“Pred odlazak u posetu azijskim zemljama prošle godine, predsednik Buš je rekao da želi da uveri taj deo sveta da su amerièki motivi èisti. Predsednik je bio zaprepašæen kada je u razgovoru sa umerenim muslimanskim liderima èuo da meðu njima vlada uverenje da Amerikanci smatraju sve muslimane teroristima. Meðutim, takav zakljuèak ne bi trebalo nikog da iznenadi posle izjave zvaniènika Pentagona, generala Bojkina, zaduženog da saraðuje sa muslimanskim partnerima u borbi protiv terorizma, da je njegov Bog veæi od muslimanskog. Svet nas takoðe ocenjuje po delima,” kaže Ivo Dalder.
Dalder je podsetio na èvrsto uverenje Bušove administracije da se zemlje dele na one koje su “sa nama i one koje su protiv nas”. Meðutim, kako je rekao, “rat u Iraku pokazuje da zemlje imaju i opciju da se uzdrže, odnosno da uskrate pomoæ, bez obzira što nisu u protivnièkom taboru.” To je razlog, po reèima Daldera, što Amerikanci èine do sada 90 odsto žrtava u Iraku i što 90 odsto sredstava koja se tamo troše pokrivaju Sjedinjene Države. On smatra da “sve to navodi na zakljuèak da nova amerièka spoljna politika nije uspešna”.
Mnogi posmatraèi predviðaju da æe, ukoliko predsednik Buš na novembarskim izborima osvoji drugi mandat, biti izvršene personalne promene na èelu Pentagona, Stejt departmenta i Saveta za nacionalnu bezbenost. Meðutim, to neæe dovesti do promene u amerièkoj spoljnoj politici -- tvrde Lindzi i Dalder.