Jedna stvar je sasvim sigurna: Denis Kusiniè je neustrašiv borac za ciljeve u koje veruje. U tom smislu možda se ne razlikuje mnogo od ostalih demokrata koji se nadmeæu za nominaciju. Medjutim, sam Kusiniè smatra sebe kandidatom koji je u stanju da najbolje zastupa interese Amerikanaca nižeg i srednjeg imovinskog stanja, što je tradicionalna baza Demokratske stranke. Nije èudo da su neke od njegovih najomiljenijih tema u kampanji pitanja koja tište taj segment društva:
”Želim da vidim naš, domaæi, politièki program usredsredjen na to. Zato da bismo imali novac za obrazovanje, za besplatno visoko školstvo, opštu zdravstvenu zaštitu, opštu zaštitu dece pretškolskog uzrasta... Kao predsednik Sjedinjenih Država nastojao bih da osiguram mir i napredak ovoj zemlji.“
Denis Kusiniè je odrastao u Klivlendu, u državi Ohajo, kao najstarije od sedmoro dece. U njegovoj zvaniènoj biografiji piše da je, pre nego što je napunio 17 godina, živeo sa svojom porodicom na 21 mestu, izmedju ostalih dva puta u automobilu. Prema izjavama mnogih koji ga znaju, Kusiniè je bio èvrsto rešen da uspe u životu. U 23. izabran je u Gradski odbor Klivlenda, a u 31. bio je gradonaèelnik tog, drugog po velièini grada u Ohaju, u kome je vladalo veliko siromaštvo. Kusiniè je bio najmladji gradonaèelnik nekog veæeg grada u Americi, a taj njegov prvi korak u krupnoj politici bio je obeležen kontroverzom. U komplikovanoj prièi, u koju su bile umešane banke i lokalna kompanija za proizvodnju elektriène energije, gradska kasa je proglašena praznom pošto je Kusiniè odbio da privatizuje gradsku elektrodistribuciju. Posle samo jednog mandata izgubio je na izborima i godinama se borio da promeni utisak u javnosti da je nesposoban politièar. Sredinom devedesetih to mu je pošlo za rukom, pa je 1994. izabran u Senat države Ohajo, a 96. i u Predstavnièki dom Sjedinjenih Država.
Kusiniè je dospeo u središte pažnje javnosti prošle godine, kada je predvodio grupu pretežno demokratskih kongresmena koji su se usprotivili donošenju rezolucije za davanje odrešenih ruku predsedniku Bušu za napad na Irak:
”Znajte da raste plima protivljenja, da ona odražava ono što znamo da je istina, a to je da se amerièki narod uglavnom protivi ovom ratu. A kako se približavamo glasanju, Amerikanci æe nazivati ovaj Predstavnièki dom i tražiti da se glasa protiv rezolucije.“
Ali, u Predstavnièkom domu od 435 mesta, Kusiniè je uspeo da prikupi samo 133 glasa protiv rezolucije pa je ona lako usvojena. Medjutim, kako broj amerièkih žrtava u Iraku raste, Kusiniè je pojaèao napade na politiku Bušove administracije o preventivnom napadu. Tokom jedne nedavne televizijske debate, on je ponovio obeæanje da bi, kao predsednik, povukao amerièke vojnike iz Iraka, istovremeno nastojeæi da povrati ugled Sjedinjenih Država kod saveznika, za koji kaže da je pretrpeo štetu:
”Ja æu povesti ovu zemlju u drugom pravcu, dalje od unilateralizma i preventivnih akcija. Taj novi pravac odmah bi pozitivno odjeknuo u svetskoj zajednici. Sproveo bih plan koji bi omoguæio dolazak vojnika Ujedinjenih nacija i povratak naših vojnika kuæama.“
Kritièari nazivaju Denisa Kusinièa preterano optimistiènim i naivnim, a kao dokaz navode njegov predlog o osnivanju Sekretarijata za mir i o povlaèenju Sjedinjenih Država iz Svetske trgovinske organizacije i Trgovinskog sporazuma država Severne Amerike. Ranije ove godine, republikanski kongresmen Rej LaHud, optužio ga je da koristi Kongres za ispunjavanje sopstvenih politièkih ciljeva:
”Verujem da je deo njegove predsednièke kampanje ovaj njegov pokušaj da lažno predstavi rezultate ove administracije i ukalja ime potpredsednika Sjedinjenih Država.“
Za razliku od nekih drugih kandidata, Kusiniè nije obasut pažnjom medija. Iako je stekao podršku nekolicine bogatih pristalica, njegov fond za kampanju i dalje je siromašan, a po popularnosti je neprestano pri dnu liste. Medjutim, Kusiniè nije od onih koji se lako predaju. On obeæava da æe ostati u trci sve do skupštine Demokratske stranke, u avgustu u Bostonu, istièuæi da je to obaveza koju oseæa oprema svojim pristalicama.