Pored toga što je jedina žena medju kandidatima Demokratske stranke, Kerol Mosli-Braun je jedna od samo dvoje Amerikanaca afrièkog porekla koji uèestvuju u trci za Belu kuæu. Drugi je aktivista za gradjanska prava Al Šarpton.
Kerol Mosli-Braun ima 56 godina i odrasla je u Èikagu, gde je rano pokazala interes za politiku. 1978. odluèila je da se kandiduje za skupštinu države Ilinoj, ali tek pošto joj je jedan lokalni politièki moænik rekao da neæe biti izabrana jer je crnkinja:
”To me je nateralo. Iako nisam bila sklona da se mešam u surovu izbornu politiku, njegova pretnja je izazvala suprotan efekat, pa sam kratko vreme posle toga odluèila da se kandidujem za poslanika.“
1992., Kerol Mosli-Braun je dospela na prve stranice štampe kada se kandidovala protiv jednog od demokratskih senatora iz Ilinoja i pobedila, postavši tako prva Amerikanka afrièkog porekla koja je izabrana u Senat amerièkog Kongresa. Medjutim, na sledeæim izborima 1998. je izgubila, delimièno zbog optužbi o navodnim finansijskim malverzacijama i nekim kontroverznim susretima sa èlanovima tadašnje vojne diktature u Nigeriji. Posle tog poraza predsednik Klonton ju je imenovao za mabasadora na Novom Zelandu. Kerol Mosli-Braun kaže da je iskustvo koje je stekla u politici na lokalnom, federalnom i medjunarodnom nivou razlikuje od ostalih demokratskih kandidata:
”Ja imam rezultate, imam iskustvo i viziju da vratim zemlju na dobar put kojim smo išli tokom prethodne demokratske administracije, kada smo uživali u napretku i miru u svetu. U stanju smo da pokažemo našoj zemlji da smo dovoljno mudri da pobedimo teror ne ukidajuæi naše sopstvene slobode.“
Njen status jedine žene medju demokratima podstièe neke ženske pristalice Demokratske stranke pa je dobila javnu podršku Nacionalne ženske organizacije i Nacionalnog ženskog politièkog udruženja:
”Èinjenica je da su svi dosadašnji predsednici bili muškarci i da u jednom trenutku moramo da pokažemo da i žene treba da igraju ulogu u rukovodstvu ove zemlje.“
Što se tièe unutrašnjih pitanja, Kerol Mosli-Braun opisuje sebe kao liberala starog kova. Ona se zalaže za znatno proširenje zdravstvene zaštite, želi da ojaèa mere za zaštitu prirode i da u mnoge medjunarodne trgovinske sporazume unese zabranu deèijeg rada. Protivila se ratu u Iraku, ali kaže da sada, pošto su Sjedinjene Države angažovane u toj zemlji, ne mogu da se jednostavno ”pokupe i napuste“ Irak. Zato se zalaže za veæu ulogu medjunarodne zajednice i Ujedinjenih nacija u iraèkom prelazu na demokratiju. Kerol Mosli-Braun takodje kaže da æe, ako bude izabrana za predsednika, odluku o stupanju u rat preneti na Kongres:
”Setite se Ustava Sjedinjenih Država. Èlan jedan, paragraf osam kaže da Kongres donosi odluke o tome kada stupamo u rat. Praksa da se donose rezolucije o tome da predsednik jednostrano donosi takvu odluku jednostavno treba ukinuti.“
Kerol Mosli-Braun priznaje da nema velike šanse, a tome u prilog govore rezultati anketa i prikupljeni novèani prilozi. Ali ona kaže da je trka još u toku i da se u susretu sa mnogim glasaèima uverila da su mnogi Amerikanci spremni da podrže crnkinju kao predsednika Sjedinjenih Amerièkih Država.