Linkovi

Roj Staford o rezultatima parlamentarnih  izbora u Srbiji - 2004-01-06


“Amerièka i evropska štampa su uglavnom negativno reagovale na pozitivne rezultate Radikalne stranke i SPS-a na parlamentarnim izborima u Srbiji. Medjutim, amerièka administracija je zauzela uzdržan stav i smatra da su izbori pre svega bili slobodni, pravièni i demokratski, i da je biraèima bilo omoguæeno da glasaju po svom izboru. Drugo, i možda najvažnije, demokratski orijentisane snage, odnosno stranke koje su saèinjavale DOS, možda bi sada mogle da se regrupišu. Te stranke su dobile skoro dve treæine glasova i zajedno bi imale dovoljan broj poslanièkih mesta za formiranje efikasne koalicije. Ukupan broj onih koji su glasali za demokratski orijentisane stranke je dva miliona i petsto hiljada biraèa, u poredjenju sa milion i petsto hiljada glasova za radikale i socijaliste. Mislim da je to, uopšte uzevši, pozitivan aspekt“.

Kljuèna pitanja predizborne kampanje bili su loša privredna situacija i postupci i izjave glavnog tužioca Haškog suda, Karle del Ponte. U kojoj meri je to uticalo na ishod izbora?

“Ono što je najviše uticalo na ishod izbora je loša ekonomska situacija. Gradjani Srbije nisu osetili korist od reforme i demokratije, što u stvari nije neobièno širom tog regiona. Uzmite za primer Poljsku. Posle ekonomske šok terapije, 1989. godine, tamošnji biraèi su se, slièno srpskim, okrenuli protiv stranaka koje su im donele demokratiju. Gradjani u Srbiji su reagovali na neuspele reforme i tešku ekonomsku sitauciju, ukljuèujuæi brojne optužnice Haškog suda, pogotovo poslednje èetiri, koje nisu mogle biti objavljene u nepovoljnije vreme, što je svakako doprinelo da se još veæi broj biraèa opredeli za Radikalnu stranku. Takodje, treba uzeti u obzir i tešku situaciju izbeglica u Srbiji, koje su ogorèene i nisu integrisane u društvo, i koje bi glasale za svakog ko nije na vlasti. Mislim da su mnogi iz protesta glasali za radikale”.

Kako se u Vašingtonu objašnjava neuspeh DOS-a da postane efikasan nosilac promena u Srbiji?

“To pitanje svakako sada postavljaju same sebi i stranke DOS-a, a ovde se shvataju razlozi neuspeha te koalicije. Prvo, DOS je formiran sa ciljem da ukloni režim Slobodana Miloševiæa, ali po drugim pitanjima nije imao usaglašena gledišta. Nesuglasice, koje su izbijale na površinu tokom protekle tri godine, bile su u izvesnom smislu prirodne, ali su doprinele i konaènom padu DOS-a. Drugo, DOS je pravio greške, nije komunicirao sa narodom, nije dovoljno obrazlagao reforme. To, i tragièno ubistvo premijera Zorana Djindjiæa, izuzetnog politièara, koji možda nije bio tako popularan, ali koji je znao kako da saèuva jedinstvo koalicije, dodatni su razlozi neusepha demokratski orijentisanih stranaka. Formiranje jedinstvene i delotvorne koalicije je sada kritièan izazov za Srbiju“.

Šta oèekujete od daljeg razvoja politièke situacije u Srbiji?

“Prvo, nadam se da æe koaliciona vlada biti obnovljena oko DSS-a, grupe G17 plus, Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke, što bi obezbedilo dovoljan broj poslanièkih mesta. Medjutim, veliko pitanje je da li takva koalicija može da opstane u svetlu svoje neuspešne prošlosti. Biraèi æe oèekivati da takva kolicija, ovaj put, bude jedinstvenija i delotvornija. Ukoliko se medjustranaèke razmirice nastave, moraæe da se raspišu novi izbori, na kojima bi radikali i socijalisti mogli da dobiju još veæi broj glasova. To bi zadalo stvarno veliki udarac Srbiji”.

XS
SM
MD
LG