To ne bi bilo posebno èudno da se manastir, inaèe nazvan po prvom srpskom patrijarhu, ne nalazi u amerièkoj državi Arizoni, i da sestra Nazarija nije Amerikanka koja je odrasla u, kako kaže, ”obiènoj amerièkoj prodici“ i koja je sebe pronašla u -- pravoslavlju... Sestre Svetog Pajsija su nedavno izdale kompakt disk, ”Duhovna lira,“ pripoveda našoj saradnici, Nikoleti Iliæ, sestra Nazarija.
” Na ideju da snimimo kompakt disk sa pesmama svetog Nikolaja Velimiroviæa došle smo posle brojnih poseta manastirima u Srbiji,“ kaže sestra Nazarija i objašnjava da su sve monahinje Svetog Pajsija Amerikanke koje su kao odrasle osobe prešle u pravoslavnu veru. Mada je Nikolaj Velimiroviæ srpski svetac, u srcima ga sve monahinje smatraju amerièkim svecem, zaneseno nastavlja sestra Nazarija. ”Proteklih deset godina naša igumanija Mihaila i nekoliko sestara posetile su niz srpskih manastira. Prateæi hor profesora Dimitrija Stefanoviæa, èule smo mnoge pesme episkopa Velimiroviæa koje su nas duboko dirnule. Tim pesmama su izražavane nada i vera u sred užasa koje je zemlja trpela. Bile smo i u srcu Kosova, osvedoèile se o patnje tamošnjih monahinja i monaha.“ Vremenom su monahinje Svetog Pajsija nauèile pesme na srspkom i odluèile da snime kompakt disk ”Duhovna lira“ u nadi da æe i amerièku publiku dirnuti neuništiva nada i vera. Sestra Nazarija ukazuje da æe se novac od prodaje kompakt diska koristiti za održavanje manastira, jer sestre ne primaju nikakvu pomoæ.
Manastir, sagraðen dve hiljadite godine u pustinji Arizone, kraj mesta Saford. Daleko od gradske buke u njemu živi dvadesetak monahinja; polovina njih su stupile u manastir kao veome mlade, neke èak i pre završetka srednje škole. Nedavno im se pridružila i jedna mlada devojka iz Beograda, Katarina, koja ih poduèava srpskom jeziku pripremajuæi se da se i sama uskoro zamonaši. Kako kazuje sestra Nazarija, monahinje su u potpunosti predane duhovnom životu i veliki deo dana provode u molitvi. Dele sve što imaju, a isposnièki život posveæen Hristu provode u siromaštvu, duhovnoj èistoti i poslušnosti. Manastir nudi utoèište i devojkama koje su žigosane iskušenjima svetovnog života i koje, živeæi veoma skromno, nastavljalju svetovno obrazovanje. Od osnivanja manastira, monahinje se bave poljoprivredom, ali nije im uvek baš sve uspevalo jer od pustinje je teško napraviti poljoprivredno dobro. Imale su sreæu da im je jedan posetilac, videvši kako se muèe, poklonio traktor i novac za postavljanje irigacionog sistema. Sada imaju staklenu baštu i nekoliko koza, izdaju verske knjige, šiju i primaju sve one koji žele da se upoznaju sa manastriskim životom.
Kapela posveæena zaštitnici njihove male crkve, svetoj Anastaziji, vrlo je skromna drvena gradjevina. Sestra Nazarija ponosno naglašava da se u manastiru Svetog Pajsija nalazi mali deo Anastazijinih mošti koje su, inaèe, sahranjenje u manastiru Studenica. Kapela, prva bogomolja posveæena iskljuèivo Svetoj Anastaziji, mnogim je monahinjama omiljeno mesto na kojem se oseæaju najbliže majci Svetog Save.
Uz duhovnu podršku episkopa šumadijskog Jovana radi se na planovima za podizanje konaka, crkve i groblja, u duhu obièaja srpskih manastira. Više puta godišnje sestre obilaze manastire po Srbiji i održavaju vezu sa više od trideset manastira. ”To nam pomaže da ojaèamo svoj duhovni život,“ napominje sestra Nazarija. ”Za roðenje Hristovo, igumanija Mihaila savetovala nas je da se pripremimo i oèistimo svoje srce da bi u njemu Isus mogao da bude roðen. Molimo se za sve kojima je pomoæ potrebna. Posle božije službe, zapaliæemo badnjak, a goste æemo poslužiti prigodnom hranom. Svakog meseca nas poseti stotinak gostiju, koji žele da pobegnu od zamorne svakodnevnice i kod nas provedu neko vreme u miru i tišini.“
Iz daleke Arizone svim slušaocima i gledaocima srpskog programa Glasa Amerike sestra Nazarija poruèuje ”Hristos se rodi.“