Rat u Iraku je bio kljuèni dogaðaj koji je definisao amerièko-evropske odnose u prošloj godini. Evropski diplomatski predstavnici kažu da je amerièki pristup - "ili si sa nama ili si protiv nas " – stvorio nesvakidašnji pritisak. U jednom trenutku, sekretar za odbranu, Donald Ramsfeld, je èak napravio podjelu na staru i novu Evropu, kako bi Francusku i Njemaèku distancirao od istoènoevropskih zemalja, poput Poljske koja je podržala rat. Predsjednik Buš je, 1. maja, proglasio kraj glavnih operacija u Iraku, ali su u bombaškim napadima, iz zasjeda i od granata ispaljenih iz ruènih bacaèa, i dalje ginuli civili i amerièki vojnici. Mete napada bili su i visoki meðunarodni zvaniènici, što je bio sluèaj kada je napadnuto sjedište Ujedinjenih nacija u Bagdadu. Danijel Gros, direktor Centra za evropske politièke studije u Briselu, kaže da se griješilo sa obje strane Atlantika.
Dva puta se desilo da su jedni drugima rekli – «a šta smo vam govorili». Prvo su Amerikanci rekli Evropljanima 'Vidite da je Sadam bio bezbjednosna prijetnja. Stanovništvo nas pozdravlja kao oslobodioce. Vidite da je to trebalo da se uradi – da se ode tamo i da se utièe na promjenu režima'. Potom su, nekoliko mjeseci kasnije, Evropljani odgovorili, 'Govorili smo vam. Više niste oslobodioci. Kako æete sada, pošto ste dobili rat, uspostaviti mir. ' Na žalost, ovo drugo – a šta smo vam govorili – može potrajati.»
Politièki analitièari ocjenjuju da je 2003. godina bila diplomatski pretis lonac. Evropljani su bili uvrijeðeni onim što su doživjeli kao amerièka politièka arogancija, ekonomska i vojna nadmoæ i unilateralizam Bušove administracije. Holandski šef diplomatije, Bernard Rudolf Bot, ovako sumira transatlanske odnose u protekloj godini
«Moglo je biti bolje, ali oni nisu toliko loši, kako neki misle. Smatram da su SAD nauèile da, kao što je rekao amerièki komentator Robert Kigan, u svijetu ne može biti jedan super policajac, a da ostatak svijeta sa manje ili više zadovoljstva posmatra kako taj policajac rešava probleme. Mislim da su SAD nauèile da globalni problemi mogu da budu riješeni samo ukoliko sve kljuène sile rade zajedno».
Diplomatske razlike umanjene su krajem godine, kada je Savjet bezbjednosti UN, uz podršku evropskih kritièara rata, u oktobru usvojio rezoluciju kojom je autorizovana meðunarodna okupacija Iraka, pod voðstvom SAD i postavljen rok iraèkom Vladajuæem savjetu da zakaže izbore. Ipak, uprkos diplomatskim varnicama, analitièari kažu da Evropa i Amerika ostaju usko povezani kulturom i demokratskim vrijednostima. Rièard Pels je profesor istorije na Taksaškom Univerzitetu.
«U sluèaju SAD i Evrope, možemo govoriti o neèemu što je u suštini porodièna svaða. Ono što se dogaða u porodici i – mislim – u odnosima SAD i Evrope je situacija u kojoj se neko osjeæa iznevjerenim. Sa jedne strane kažu - Niste zahvalni za sve što smo za vas uradilim. Na drugoj strani kažu – vi nam popujete, trebalo bi da se zalažete za odreðene slobode i razumna rješenja, a vi èinite suprotno.»
Znak prevazilaženja porodiènih nesuglasica SAD i Evrope je to što su Francuska i Njemaèka poèetkom decembra podržale amerièku inicijativu o otpisu dijala orgromnog iraèkog spoljnog duga.