“Stvari su ostale iste. Stari DOS æe morati da se okupi ponovo, zajedno sa Koštunicom. Da bi imali veæinu trebaæe još da im se pridruže SPO i G-17 plus. Što se tièe Šešelja, glasove za njega smatram glasovima protesta. Privreda i dalje trpi, Srbi i dalje sebe vide kao predmet poniženja u Hagu, jer su pod pritiskom da predaju haške optuženike, što takoðe potkopava podršku srpskim pro-zapadnim stranaka. Meðutim, ne verujem da bi Šešelj ikada mogao dobiti izbornu veæinu, bar na slobodnim izborima. No, sama pojava Šešelja ukazuje na potrebu preobražaja u Srbiji, pod uslovom da Srbija želi da se prikljuèi Zapadu”.
Zapadni eksperti èesto ne objašnjavaju dovoljno jasno puno znaèenje demokratije, smatra profesor Ingrao:
“Mi na Zapadu nedovljno artikulišemo stvarno znaèenje demokratije. Ona se ne sastoji samo od slobodnih izbora i slobodnih medija. Demokratija pretpostavlja poštovanje prava èoveka, široku toleranciju, zaštitu zajednica razlièitog verskog i etnièkog porekla, nacionalni identitet zasnovan na graðanskom, a ne etnièkom pripadništvu. Miloševiæ je razradio sopstvenu definiciju sprskog nacionalizma i nacionalne iskljuèivosti. Srpski narod, poput graðana zemalja Srednje Evrope, mora da prihvati da nema demokratije bez garantovanja manjinskih prava, bez vladavine i sprovoðenja zakona, i bez nepristrasne vlasti. Sve dok to ne bude ostvareno, ne samo u Srbiji nego i u ostatku regiona, sumnjam da æe te zemlje biti prihvaæene u zapadnoevropsku zajednicu.”
Ugledni balkanolog se takoðe osvrnuo ne posledice odbacivanja saradnje sa Haškim tribunalom:
“Haški tribunal je veoma važan za Srbiju, jer ukazuje na èinjenicu da su pojedinci meðu Srbima krivi za ratne zloèine i da se ti zloèini ne mogu umanjivati samo zato da su vršeni nad pripadnicima drugih etnièkih zajednica. Meðutim, tako veliki broj glasova za Šešelja nagoveštava da se mnogi Srbi i dalje ne mire sa dokazima o tome i da su iskljuèivo usredsreðeni na sopstveno stradanje. Ukoliko i dalje veliki broj ljudi bude nastavio da negira dokaze o masovnim ratnim zloèinima, poput masakra u Srebrenici, cenu toga platiæe svi Srbi. Jer, meðunarodna zajednica zna šta se dogaðalo u konfliktima i podržava vrednosti nepristrasnog pravosuða -- slepog na etnièko poreklo poèinioca -- na osnovu kojeg se vode procesi u Haškom tribunalu. Srbija, naravno, može da bira da prihvati ili odbaci te vrednosti. No, cena odbacivanja vodi obnovljenoj meðunarodnoj izolaciji zemlje”.
Razgovor sa profesorom Ingraom vodila je naša saradnica Jela Jevremoviæ.