U najnovijem izveštaju amerièkog Državnog sekretrijata o verskim slobodama u svetu, jasno piše da je Turkmenistan jedna od zemalja u kojima se situacija pogoršava. U Turkmenistanu je na snazi zakon kojim se ogranièavaju svi oblici slobodnog verskog izražavanja. U praksi to znaèi da verske organizacije moraju da se registruju kod vlasti, a to je dozvoljeno samo organizacijama koje u lokalnim zajednicama imaju najmanje pet stotina èlanova. Realna posledica je to da je registracija dozvoljena samo sunitima i pravoslavcima. Te dve registrovane religije su pod kontrolom Turkmenistanske vlade. Ta vlada obezbeðuje platu za veæinu muslimanskih verskih poglavara i zahteva od njih da redovno podnose izveštaje vladinom Savetu za verska pitanja. Tom Savetu moraju da podnose izveštaje i pravoslavni sveštenici. Turkmenistanska vlada vrši veliku diskriminaciju nad pripadnicima neregistrovanih verskih organizacija. Meðu tim organizacijama su jermenska crkva, rimokatolici, baptisti, adventisti, pentekostalci, Jehovini svedoci i evangelisti. Na meti su i manje zajednice bahajaca, poklonika Hari Krišne i Jevreja. Zlostavljanje pripadnika tih verskih organizacija obuhvata pritvaranje i hapšenje verskih lidera, konfiskovanje verske literature i materijala, pritisak da se odbace verska ubeðenja i pretnje izbacivanjem iz kuæe i otkazom na poslu. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je pre više od pola stoleæa usvojila Sveopštu deklaraciju o ljudskim pravima u kojoj se istièe da “svako ima pravo da javno ili privatno manifestuje svoja verska ubeðenja kroz uèenje, versku praksu, služenje bogu i crkvene obièaje”. Narodu Turkmenistana, ne manje no bilo kog drugom narodu, trebalo bi da bude dozvoljeno da upražnjava bilo koju veru za koju se slobodno opredeli.