Linkovi

Pogled na Irak u 2003. godini - 2003-12-28


Arpaski svetski lideri nisu sumnjali da æe SAD predvodjena vojna akcija u Iraku svrgnuti režim Sadama Huseina. Ono što je iznenadilo veæinu je bila brzina kojom su koalicione snage pobedile iraèku armiju. To je izazvalo šok medju mnogim Iraèanima i arapskim svetom kada su koalicione snage zauzele Bagdad na izgled bez borbe. Dok su iraèki lideri izdavali samopouzdana saopštenja da Irak pobedjuje u tom ratu, amerièki tenkovi su ušli u centar Bagdada. 9-tog aprila, svet je gledao kako su Iraèani, uz pomoæ amerièkih marinaca, srušili gigantsku statuu Sadama Huseina u centru Bagdada. Severno od iraèke prestonice, koalicione snage su zauzele kljuène gradove, ukljuèujuæi Mosul i Kirkuk. Prvog maja, manje od mesec i po dana pošto je rat poèeo, predsendik Buš je proglasio da su glavne vojne operacije završene. Od SAD imenovana privremena koaliciona uprava osnovana je radi nadzora obnove i bezbednosti Iraka. Mnogi Iraèani su bili oduševljeni padom brutalnog iraèkog režima i vladajuæe stranke Baas. Iraèani su u julu poèeli da se pitaju zbog èega koalicione snage nisu u stanju da pronadju bilo kakvo oružje masovnog uništenja koje su predsednik Buš i britanski premijer Toni Bler naveli kao razlog za ulazak u rat. To pitanje se postavlja širom arapskog sveta, kako ukazuje politièki analitièar i profesor Mohamed al-Musafer, koji predaje na Katarskom univerzitetu. On je rekao da je podrška arapskog sveta, koja je postojala pre rata, skoro sasvim nestala.

“ Pre rata, moguænost invazije su pozdrvili neki gradjani, ali nakon invazije, i okupacije Iraka, narod je sasvim promenio svoje mišljenje. Ljudi su takodje promenili svoj stav prema SAD, jer veruju da se ušlo u rat na osnovu netaènih informacija o ugroženosti regiona i Iraèana. Mogao bih da kažem da je više od 80 odsto ljudi promenilo svoje mišljenje o SAD.”

Pred kraj leta, militanti i elementi lojalni Sadamu Huseinu poèeli su da intenziviraju napade ne samo protiv koalicionih snaga, veæ i protiv svakog za koga su verovali da saradjuje sa koalicijom. Do kraja oktobra, veæi broj amerièkih vojnika je poginuo u Iraku, kao rezultat vojnih napada, nego što je to bio sluèaj tokom glavnih vojnih operacija. Amerièki funkcioneri u Iraku završili su ovu godinu predvidjajuæi dalje napade predstojeæih meseci. Poèetkom novembra, SAD su zatražile od iraèkog vladajuæeg saveta, koji je imenovao Vašington, da odredi vremenski rok za održavanje izbora, imajuæi na umu juni iduæe godine. Prema direktoru Centra za politièke studije al-Kuds, u Jordanu, Uraiba el-Rantavija, održavanje izbora u Iraku æe biti od presudne važnosti, ako SAD žele da promene talas rastuæeg anti-amerikanizma širom regiona.

“ Treba prepustiti vlast samim Iraèanima; organizovati izbore u Iraku, i odrediti vremenski rok za povlaèenje amerièkih snaga iz Iraka. Zatim odnositi se prema Iraèanima na odgovarajuæi naèin, a ne kao okupacione snage.”

Prema dekanu ekonomskog fakulteta unvierziteta u Kairu, Abdelu Kaleku Goudu, buduænost iraèke ekonomije zavisi od uspostavljanja koherentnog politièkog sistema. Ukoliko Irak uspe da reši rasne i etnièke razlike, objedini heterogeno društvo i formuliše novi ustav, koji bi mogli da dovedu do delotvornog politièkog sistema, to bi stvorilo osnovu za potencijalno snažan Irak, sa ekonomske taèke gledišta.

Medjutim, Gouda je rekao da æe obnova iraèke privrede biti težak i dug proces. Dodao je da je iraèki narod decenijama funkcionisao samo pod korumpiranom diktaturom. Diktator, Sadam Husein, uhapšen je poslednjeg meseca 2003 godine. On je pronadjen krijuæi se u jednoj rupi, 13-tog decembra, kraj jedne kolibe nedaleko od rodnog mesta, Tikrita. Mada mnogi Iraèani možda gaje odbojnost prema amerièkim snagama, koje su okupirale njihovu zemlju, ova godina je završena proslavama na ulici u velikom delu Iraka i izrazima dubokog poštovanja zbog hvatanja èoveka koga Iraèani krive zbog brutalnog ubistva desetina hiljada sugradjana.

XS
SM
MD
LG