Sloboda veroispovesti je univerzalno pravo, koje priznaju medjunarodno pravo i sve vere širom sveta. Medjutim, ”milioni stanovnika velikog broja zemalja ne uživaju ovo pravo“, rekao je zamenik državnog sekretara Rièard Armitidž, u svom govoru 18. decembra, prilikom predstavljanja petog godišnjeg Izveštaja o medjunarodnoj slobodi veroispovesti, koji objavljuje Državni sekretarijat.
”U izveštaju æete proèitati”, rekao je Armitidž, ”koje države koriste represivne i brutalne mere kako bi kontrolisale religiozna uverenja i upražnjavanje vere. Takodje smo naveli države koje su neprijateljski raspoložene prema manjinskim veroispovestima, odnosno onima koje nisu opšte prihvaæene, kao i one države koji tolerišu i u suštini ohrabruju njihov progon i diskriminaciju. Navedene su i one nacije koje imaju diskriminatorne zakone koji daju prioritet jednoj religiji.“
Džon Hanford, ambasador u Državnom sekretarijatu odgovoran za Medjunarodne verske slobode, kaže da je sloboda veroispovesti ”èesto krhka, zanemarena i zloupotrebljena“. Po njegovim reèima, ”Mnogi vernici su ponekad prinudjeni da se umesto slobodno mole tajno, ili da svoja religiozna uverenja gaje u strahu i pod pretnjom, umesto u miru i sigurnosti. Mnogi pate zbog svoje vere, ili su izloženi batinama, muèenju, zatvaranju i ubistvima.“
Medju primerima kršenja religioznih sloboda su pokušaji totalitarnih ili autoritarnih režima da kontrolišu sva religiozna uverenje ili njihovo upražnjavanje. Hanford smatra da se ti pokušaji ”najbolje vide u zamljama kao što su Severna Koreja, Kina, Vijetnam i Burma. Severna Koreja je u najtežoj situaciji što se religioznih sloboda u svetu tièe“, kaže ambasador za Medjunarodne verske slobode u Državnom sekretarijatu, Džon Hanford. U drugoj kategoriji su zemlje u kojima Vlada favorizuje dominantnu religiju i neprijateljski je raspoložena prema veroispovestima koje nisu opšte prihvaæene. Medju tim zemljama su, kaže Hanford, Saudijska Arabija, Iran, Sudan i Turkmenistan. U zemljama kao što su Egipat, Indonezija i Nigerija, bilo je primera zanemarivanja ili diskriminacije prema manjinskim verosipovestima ili onima koje nisu opšte prihvaæene, dok su u Rusiji i Belorusiji na snazi diskriminatorni zakoni, koji u nepovoljan položaj stavljaju odreðene veroispovesti.
SAD æe nastaviti da se bore protiv religioznih progona, diskriminacije i netolerantnosti gdegod da se pojave. Kako kaže amerièki predsednik Džordž Buš sloboda veroispovesti je ”prva sloboda ljudske duše.“