K.B.: U vezi sa tim postoje dva važna elementa. Prvo, bezbednosna situacija na Kosovu se mora poboljšati, mada je ona daleko bolja ove godine nego prošle i pretprošle. Medjutim, i dalje nije dobra, i albanski ekstremisti i dalje vrše napade na Srbe i Rome, što je neprihvatljivo. Mora se zavesti vladavina zakona, a istovremeno treba kazniti poèinitelje zlodela. Drugo, treba unaprediti ekonomsku situaciju. Stopa nezaposlenosti na Kosovu je izmedju 55 i 60 odsto. Drugim reèima, dok se ne stvore bolji uslovi za zapošljavanje, mnogim Srbima æe biti teško da se vrate svojim kuæama u toj pokrajini.
B.M.: Srpski verski i kulturni objekti na Kosovu èesto su mete napada. Pored postojeæih mera, kakve bi još trebalo preduzeti da bi se to prekinulo?
K.B.: Albanci i Srbi su dugo vremena živeli zajedno u relativnom miru i razumevanju. Tek proteklih 10 do 15 godine etnièka napetost je eskalirala, a izazvao ju je Slobodan Miloševic. Moramo pronaæi naèin da smanjimo tu napetost. Jedan naèin je da Srbi, Romi i kosovski Albanci poènu interakciju i otvoreni dijalog. Te etnièke zajednice su živele zajedno jedna pored druge i nema razloga da to tako ne bude i u buduænosti. Medjuitm, Albanci bi trebalo da znaju šta znaèi biti izložen etnièkom nasilju i pokažu razumevanje prema Srbima i drugima koji pokušavaju da se vrate svojim kuæama.
B.M.: Šta bi moglo da se uèini na planu dugoroène bezbednosti Srba i drugih povratnika, pogotovo ako tokom vremena mirovne snage budu napustile Kosovo?
K.B.: Pre svega, medjunarodne snage æe ostati dugo vremena u toj pokrajini. Uzmite situaciju u Bosni i Hercegovini gde su mirovne snage stigle 1995 godine i još uvek su tamo. Ukoliko se Nato povuèe, zameniæe ga snage Evropske unije. Snage Nato-a su stigle na Kosovo 1999. godine i tamo je još uvek stacionirano 20.000 mirovnih vojnika. Generalni sekretar Nato-a, Džrodž Robertson, je nedavno rekao da ne veruje da æe te snage uskoro napustiti taj region. Medjutim, po mom mišljenju, kljuèna stvar je unapredjenje ekonomije, koja æe omoguæiti najpre poslovnu, a potom i druge vidove saradnje, što æe doprineti popuštanju napetosti. Kao što sam rekao, treba uspostaviti bezbednosnu sitauciju i poèinioce zlodela izvesti pred lice pravde.
B.M.: Da li su delotvorni pregovori izmedju Srba i kosovskih Albanaca o konaènom statusu te pokrajine moguæi bez uèešæa izabranih predstavnika srpskih izbeglica i predstavnika drugih etnièkih grupa na Kosovu?
K.B.: Svakako da bi predstavnici srpskih izbeglica i drugih manjina trebalo da budu angažovani na pregovorima. Smatram da je plan “stanadardi pre statusa” krajnje važan i dobar za obe strane. Problem je kako primeniti taj plan na terenu. Obe strane, i Srbi i Albanci, morali bi da budu predane tom procesu, što je verovatno jedini naèin na koji bi Kosovo tokom vremena moglo da bude integrisano u Evropu. Biæe neophodna svesradna angažovanst obe strane i medjunarodne zajednice.