Linkovi

Zdravlje u svetu - 2003-12-18


Svetska zdravstvena organizacija saopštava da bi se morala preduzeti drastièna akcija kako bi se suzio zdravstveni jaz izmedju bogatih i siromašnih zemalja. U izveštaju ta agencija navodi da se može oèekivati da æe devojèica danas rodjena u Japanu živeti oko 85 godina. U poredjenju sa time ista agencija primeæuje da bi devojèica rodjena u Siera Leoneu, jednoj od najsiromašnijih zemalja u Africi, mogla živeti 36 godina. Kao što kaže generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, Džong-Vuk Li, kljuèna strategija Ujedinjenih nacija za poveæanje životnog veka u zemljama u razvoju do 2015. godine ne funkcioniše. Dr. Li istièe da taj plan, kojim je predvidjeno drastièno smanjenje smrtnosti beba i kontrola infektivnih bolesti ne uspeva, jer siromašne zemlje nemaju dovljno lekova i medicinskih aparata potrebnih za održanje dece u životu.

”Uz tekuæi stepen napretka trebaæe ne 15 godina, kako je planirano, veæ 150 godina da se smanji smrtnost dece u Africi za dve treæine. Najveæi uzroènici smrti u uzrastu izmedju 15 i 59 godina su virus HIV i SIDA, koji oduzimaju društvima najproduktivnije èlanove, a deci roditelje.“ Svetska zdravstvena organizacija navodi da je tri miliona ljudi umrlo od SIDE ove godine, veæinom u Africi. Takodje se primeæuje da se samo pet posto ljudi obolelih od SIDE u zemljama u razvoju leèi. Medjutim, u istom izveštaju se navodi da pored borbe protiv SIDE ima još bolesti koje izazivaju prevremenu smrt i smrtnost kod dece. Najveæih deset rizika širom sveta su hroniène bolesti- visoki krvni pritisak, visoki nivo holesterola, pušenje i alkoholizam, kao i gojaznost. U istom izveštaju se navodi da u zemljama u razvoju sedam od deset smrtnih sluèajeva kod dece izazivaju infekcije respiratornog trakta, dijareja i malarija. Medjutim, glavni i odgovorni urednik èasopisa Svetski zdravstveni izveštaj, Robert Biglhol kaže da su hroniène, ne-zarazne bolesti najveæe ubice odraslih i da su premašile infektivne bolesti kao vodeæi uzroci smrti širom sveta:

”Ove godine æe širom sveta biti zabeleženo èak 57 miliona žrtava bolesti. Uzrok smrti u 32 miliona tih sluèajeva, odnosno 60 posto, æe biti ne-zarazne ili hroniène bolesti. Od tih 32 miliona, 16 miliona æe biti zbog bolesti srca i moždanog udara, u poredjenju sa 10 miliona smrtnih sluèajeva kod dece ispod pet godina.“

Biglhol kaže da je broj smrtnih sluèajeva i invaliditeta raste u zemljama u razvoju, ali je u razvijenim zemljama spreèavanje tih bolesti smanjeno medju starijima koji su dobili pravu zdravstvenu negu. Prema pomenutom izveštaju, to i bolja nega dece su rezultirali poveæanjem životnog veka u najbogatijim zemljama na svetu.

XS
SM
MD
LG