Italijanski premijer, Silvio Berluskoni, koji predsedava samitom, izjavio je da æe saèekati do nedelje ujutro da njegove kolege postignu sporazum o nacrtu ustava, koji je duboko podelio evropske lidere. Ukoliko se ne postigne sporazum, rekao je on, pregovori o ustavu, koji su trebali da doprinesu pojednostavljanju procesa donošenja odluka Evorpske unije, moraæe da se nastave iduæe godine, kada Irska zameni Italiju kao rotirajuæi predstadavajuæi Evropske unije. Kljuèno sporno pitanje koje je svrstalo Francusku i Nemaèku na jednu stranu ,a Španiju i Poljsku na drugu, odnosi se na jaèinu glasaèkog prava svake zemlje èlanice. Francuska i Nemaèka smatraju da bi jaèina glasaèkog prava svake zemlje trebalo da odražava velièinu njenog stanovništva. Španija i Poljska su rešene da zadrže disproporcionalni uticaj koji su stekle pre tri godine, kojim te dve zmelje imaju praktièno jednaka prava kao zemlje Evorpske unije sa daleko veæim brojem stanovnika. Poljski ministar inostranih poslova , Vlodimjež Cimoševiè, izjavio je da njegova zemlja neæe odsustati od svog stava.
“ Imamo crvenu liniju, koju moraju poštovati naši partneri. U suprotnom, neæe se postiæi sporazum. ”
Medjutim, diplomate Evropske unije kažu da æe unija, ukoliko se ne postigne sporazum, biti paralizovana dok nastoji da integriše 10 novih èlanica, ukljuèujuæi Poljsku, iduæe godine. Neki funkcioneri Evropske unije, kao što je predsednik evropskog parlamenta Pat Koks, smatraju da je veoma važno da se spor reši na samitu, bez obzira koliko bi dugo to moglo da potraje.
” Kakva je korist od nerešavanja tog pitanja. Mi znamo pitanja. Da li æe biti lakše da se odgovori na njih odlaganjem...sumnjam u to. Ako možemo, treba da završimo posao sada..”
Lideri su se dogovorili da uproste sporne planove Evropske unije za stvaranje nezavisne vojne komande, dok Britanija nastoji da ublaži amerièku zabrinutost zbog opasnosti koju bi nezavisna vojna komanda predstavljala za jedinstvo NATO alijanse. Prema tom planu, Evropska unija bi uspostavila svoju æeliju za vojno planiranje u sedištu NATO-a radi upravljanja operacijama Evropske unije, uz pomoæ NATO-a, i uveæala bi svoje osoblje planerima, koji bi koordinisali misije kada NATO nije angažovan. Britanski premijer Toni Bler je rekao da taj sporazum predstavlja dobru vest.
“Imamo dobru priliku da saèuvamo NATO kao snažnu alijansu, ali i da obezbedimo da, kada Amerika nije angažovana u operacijama, i kada su u pitanju važni evropski interesi, Evropa može da preduzme odgovarajuæe mere.“
Lideri Evropske unije su se takodje saglasili da razmotre moguænost ukidanja embarga na oružje Kini, koji je zaveden nakon gušenja pro-demokratskih demonstracija na trgu Tiananmen u Pekingu, 1989. godine. Evropski lideri su takodje podržali plan u vrednosti od 75 milijardi dolara za javne radove i nauèno-istraživaèke projekte da bi pomogli da Evropa izadje iz teške ekonomske situacije.