Književnica Edit Ravel kaže da joj politika nije bila na umu kad joj se javila ideja o ljubavnoj prièi.
”Vozila sam se kolima kad mi se javila ideja o prvoj reèenici i ona je glasila ovako: ”Davno, kad mi je bilo 20 godina, bila sam u vezi sa jednim inspektorom“. Kad se javila ta reèenica smesta su se pojavili i drugi likovi, njihova imena i izvesna ideja šta se dogodilo sa njima“.
Pa ipak, gospodja Ravel kaže da je izraelsko palestinski konflikt ubrzo bacio senku na taj roman i njegove likove. Knjiga pod nazivom: ”Deset hiljada ljubavnika“ opisuje elokventno ljubavnu prièu izmedju jedne studentkinje Engleskog jezika i književnosti i bivšeg glumca koji je u izraelskoj armiji saslušavao palestinske zatvorenike. Mada se protivio politici svoje vlade, taj inspektor je nastavio svoj rad, koji je bacio senku na njihovu vezu. Njega je kasnije greškom usmrtio izraelski snajperista, kad je pokušao da ublaži krizu u koju je bio umešan sin jednog njegovog palestinskog prijatelja. Gospodja Ravel kaže da je to prièa o konfliktnim poverenjima i pogrešno usmerenm sumnjama. Poverenje i razumevanje su takodje srž još jednog romana èija se radnja odigrava u modernom Izraelu. U romanu ”Oslobodjena mlada“, dobro poznati izraelski pisac i politièki komentator A-B Jehošua, istražuje intimne porodiène medje i socijalni i politièki jaz izmedju Jevreja i Arapa.
”Od vitalne je važnosti razumeti šta je na umu Arapa kako bi smo znali da ne preteramo u srogosti i zatim dobijemo na to odgovor koji bi bilo suviše teško razumeti. Takodje, posebno u današnje vreme, treba znati šta Palestincima nanosi bol i šta ih èini blaženim.“
Gospodin Jehošua prièa da je uveliko radio na svom romanu kad je pre tri godine izbio palestinski ustanak. On priznaje da je politièka situacija uveliko uticala na njegov rad. Jezik medja, granica i konflikta nije stran njegovom romanu, koji se bavi porodiènim tajnama i odnosima jednog izraelskog profesora Blisko istoène politike i njegovih izraelskih studenata arapskog porekla. Kanadska književnica Idit Ravel takodje istražuje jezik medja. Da li je barijera koju gradi Izrael bezbednosna ograda, kao što je Izrael karakteriše, ili je to zid kao što ga zovu Palestinci. Zapravo reè je u tome, kako kaže Idit Ravel, kako koristimo jezik da bi interpretirali ili èak kreirali realnost? Roman ”Deset hiljada ljubavnika“ se dešava sedamdesetih. Autorka kaže da je koristila svoja seæanja na detinjstvo u Izraelu za opis tog perioda. Medjutim, kad je poèela da piše knjigu pre dve ipo godine, ona je otputovala u Izrael da bi istražila razlièite aspekte knjige.To iskustvo, kaže ona, otvorilo joj je oèi prema životu van carstva beletristike. Zapravo ona beleži da je dok je u toku bio njen istraživaèki rad za roman, srela veliki broj ljudi i sama postala politièki aktivna. Osetila je da mora da uèini sve što je u njenoj moæi u Izraelu i Palestini, zakljuèivši da bi se moglo reæi da ju je roman uvukao u svet politike. Gospodja Ravel sada živi deo godine u Izraelu radeæi za grupu ”Monitori kontrolnih punktova“, koja prati naèin na koji Izraelci tretiraju Palestince na kontrolnim punktovima oko Jerusalima i na Zapadnoj Obali. Što se tièe izraelskog pisca Jehošue, granice nisu tako loše. On živi u gradu Haifi, gradu koji se ponosi svojom mirnom koegzistencijom izraelskih Jevreja i Arapa. Mada se sam protivi izraelskoj bezbednosnoj ogradi, on istièe da je neka vrsta barijere potrebna kako bi se definisali odnosi Izraela i Palestine kao suseda.
”Moramo živeti sa njima i veoma je važno da gajimo, ne samo nadu, veæ i razumevanje. Moramo pooštriti svoje instrumente razumevanja kako bi se slagali, jer Palestinci æe biti naši susedi zauvek.“