Linkovi

NATO na prekretnici - 2003-12-08


49. sednica Parlamentarne skupštine bila je poslednja kojom je predsedavao Džordž Robertson, kao generalni sekretar, i tada je izvestio da je savez u odliènom stanju. Kakva je danas situacija u NATOU ? To je bilo glavno pitanje postavljeno grupi od tri stotine delegata okupljenih u Orlandu da bi razmotrili uticaj rata u Iraku na preko - atlantske odnose i novu vrstu teroristièkih pretnji. Robertson je isprièao dogaðaj sa prethodnog ministarskog sastanka održanog u Koloradu, kojom prilikom je organizatoru poklonio flašu dobrog viskija. Za uzvrat je dobio majicu na kojoj je pisalo : ” Ovo nije NATO iz vremena tvog tate. ” Pokloni su bili sasvim na mestu, ukazao je Robertson, i priznao da u 21. veku ne mogu da se primenjuju standardi od pre pet decenija.

Severno - atlantski savez je uspostavljen u vreme Hladnog rata da bi se spreèio Sovjetski savez da izvrši potencijalnu invaziju. Glavna uloga NATOA danas jeste kolektivna odbrana, proširena na Istok. Iduæe godine, još sedam zeamlja treba da se uèlani u NATO. Predsednik Parlamentarne skupštine NATOA, amerièki kongresmen, Dag Birojter, smatra da æe buduæe èlanice saveza doprineti mnogo više od vojnih kapaciteta.

” Kada se iduæeg proleæa nove zemlje pridruže NATO-u, uveren sam da æe ojaèati savez, a mogu vam reæi da se novi duh veæ oseæa u NATO-u . Predstojeæe širenje NATO-a do sada je peto po redu i najveæe po obimu. Njime æe se u ogromnoj meri izmeniti struktura NATO-a, jer æe bivše komunistièke zemlje èiniti 40 odsto èlanstva".

Kako je Robertson rekao : ” Umesto da bude zatvoren, savez se širi. “ Nalazeæi se takoreæi na pragu Rusije, NATO je takoðe pružio ruku neprijateljima iz Hladnog rata. Novi savet NATO-a i Rusije uspostavljen je sa ciljem da se omoguæi Moskvi da uèestvuje u donošenju odluka u vezi sa pitanjima od zajednièkog znaèaja. NATO je takoðe uspostavio odnose sa Ukrajinom, koja bi se jednog dana mogla prikljuèiti savezu, ukoliko sprovede dovoljne mere za demokratski napredak. Na slièan naèin, NATO saraðuje sa zemljama na podruèju Kavkaza i srednje Azije, koje su takoðe doprinele borbi protiv terorizma.

Uloga NATO-a u Avganistanu predstavljala je njegovo prvo angažovanje izvan Evrope. Ali je invazija Iraka, na èijem se èelu nalaze Sjedinjene Države, uzrokovala podelu u NATO-u. Bivši komandant NATOA i sadašnji aspirant za demokratskog predsednièkog kandidata u Sjedinjenim Državama, general Vesli Klark, smatra da je amerièka jednostranost uzrokovala podelu u vojnom savezu : ” Sve je poèelo kada je predsednik Buš rekao svetu : " Ili ste sa nama ili protiv nas". ‘ I zbog toga, neke zemlje koje su bile uz nas sada su protiv nas, a neki, kao što je Toni Bler, koji su i dalje uz nas, plaæaju politièku cenu za to. “ Kritièari na obe strane Atlantika ukazuju da Evropa i Severna Amerika imaju razlièite sudbine, suprotne interese, i nausaglasive stavove o svetu. Neki èak iznose da bi sve to moglo da uzrokuje raspad organizacije koja se trenutno bori da naðe mesto pod suncem, posle pada Berlinskog zida. Robertson se odluèno ne slaže sa tim : ” Istina je da smo stvorili jedinstveno partnerstvo zasnovano na zajednièkim idealima o slobodi, i demokratiji. To je partnerstvo jaèano tokom polu-vekovne borbe protiv tiranije, a sada predstavlja kulu-svetilju svetu suoèenom sa ekstremizmom i nestabilnošæu, kao i zvezdu-vodilju koja pokazuje put ka demokratiji, trpeljivosti, pluralitetu, otvorenosti i iskrenosti. “

Još jedno važno pitanje na konferenciji NATOA ticalo se namera Evropske unije da uspostavi oružano krilo. NATO se pribojava da bi ta nova evropska politika za bezbednost i odbranu mogla da ugrozi vojni savez. NATO se ne protivi uspostavljanju evropske vojske, ali bi to trebalo da se obavi u granicama, da ne bi došlo do udvostruèavanja zadataka.

Birojter ukazuje : ” Sve je jasnije da Evropska unija kopira mnoge od mehamizama, sredstava, odgovornosti i zadataka NATO-a, od kojih je najsporniji u ovom trenutku, predložen Ustav Evropske unije, kojim æe Evropska unija postati opšta odbrambena organizacija, i koja æe, naravno, precizno kopirati osnovni, i najvažniji razlog uspostavljanja NATO-a“.

Uèesnici sastanka u Orlandu razmotrili su da li bi predložene evropske vojne snage trebalo da imaju odvojeno sedište izvan Brisela, i posebnu organizaciju za planiranje. Sjedinjene Države su u principu zabrinute zbog proširenja evropske vojske, koja bi predstavljala suparnika amerièkim oružanim snagama. NATO ohrabruje Evropsku uniju da usmeri pažnju na postojeæe snage za brzo reagovanje, i ogranièi ih na šezdeset hiljada vojnika, koji mogu da se rasporede za ublaženje kriza, oèuvanje mira, spasilaèke zadatke i humanitarne usluge. Šta više, shodno sporazumu nazvanom Berlin Plus, Evropska unija može da koristi delove NATO-a, ukoliko savez u celini ne želi da se angažuje. Evropska unija je do sada imala dve prilike da isproba sopstvene vojne snage - jedanput u Makedoniji, kada je zamenila NATO u održavanju mira posle ustanka u zemlji, i drugi put u Kongu, kada je, pod francuskim rukovodstvom, Evropska unija intervenisala da bi spreèila pogoršanje graðanski rat. Evropska unija takoðe namerava da preuzme mirovnu misiju u Bosni i Hercegovini, kada se, verovatno iduæe godine, NATO povuèe. Stalni amerièki predstavnik u NATO-u, ambasador Nikolas Berns, iznosi mišljenje protiv uspostavljanja evropske vojske : ” Da li su milijarde evra na raspolaganju za uspostavljanje celokupnog vojnog aparata da bi se podržale autonomne operacije ? Smatramo da su retke autonomne operacije, kao što je bila ona u Kongu, dok su uobièajenije situacije kao što je bila u Makedoniji, gde su korišæeni kapaciteti NATO-a. Evropska unija je veæ saopštila da neæe samostalno otiæi u Bosnu i Hercegovinu, ako se za to ukaže potreba, veæ u okviru sporazuma Berlin Plus. Da li su Evropskoj uniji potreba nova sedišta, ili su Evropi neophodne veæe sposobnosti ? Smatramo da je drugi element važniji. “ NATO se ne suprotstavlja ogranièenim vojnim operacijama Evropske unije, i smatra da bi doprinele snazi NATO-a i Evrope. Ambasador Berns je ubeðen da æe spor oko vojnih planova Evropske unije biti rešen na obostranu korist : ” Šta je održavalo mir u Evropi prethodnih šest decenija - taènije od maja 1945. godine ? Naše partnerstvo. Naš savez sa NATO-om omoguæio je Evropskoj uniji da se razvija u miru, evropskim zemljama da žive u miru, zbog èega smatram da naše preko-atlantsko partnerstvo mora da se nastavi i u buduænosti. “ Razvoj vojnih sposobnosti Evropske unije i ispunjenje želja, može da ugrozi ili podrži NATO. Oèevidno je da su neophodni - diplomatija i kompromis.

XS
SM
MD
LG