Potpisivanje Ženevskog sporazuma se našlo na naslovnim stranama i u naslovima èlanaka izraelskih medija. Palestinski mediji su poklonili manje pažnje toj inicijativi i ne donose komentare. Reagovanja su razlièita. Izraelski dnevnik na engleskom jeziku, “Džeruzalem post”, opisuje ovu mirovnu inicijativu kao farsu, dok se na naslovnoj strani u “Harecu” priznaje da se njome nudi nada za mir. Palestinski mediji se više bave svakodnevnim dogadjajima, izraelskim vojnim napadima na Zapadnoj obali i protivljenjem Ženevskoj inicijativi. Sporazum je sastavljen nakon gotovo tri godine tajnih pregovora izmedju bivših izraelskih i palestinskih funkcionera, umerenih politièara i intelektualaca i predstavlja nezvanièni predlog koji nisu prihvatili ni izraelska vlada niti palestinska vlast. Medjutim, tvorci sporazuma navode da je to model za buduæi zvanièni sporazum, jer se u njemu iznose kompromisna rešenja veæine spornih pitanja. Na juèerašnjem sveèanom potpisivanju tog sporazuma u Ženevi, bivši ministar palestinskog kabineta i ko-autor sporazuma, Jaser Abed Rabo, govorio je o narodnoj inicijativi:
“Danas pružamo ruke ka miru. Palestinski narod, izraelski narod i svet žele mir. Da li æemo dopustiti nekolicini neprijatelja mira da unište naše snove.”
Stotine Palestinaca, Izraelaca i visokih liènosti sa medjunarodne scene, koje podržavaju ovu inicijatvu, prisustvovale su ceremoniji ili uputile poruke podrške. Medju njima i bivši amerièki predsednik Džimi Karter, koji je uèestvovao u sastavljanju mirovnog sporazuma iz Kemp Dejvida izmedju Izraela i Egipta 1979. godine. On je pozdravio Ženevski sporazum kao putokaz za buduænost.
“Malo je verovatno da æemo ikada imati osnovu za mir koja bi više obeæavala.” Medjutim, izraelski premijer Ariel Šaron ne vidi tako stvari. Tokom prošlonedeljnog sastanka sa urednicima izraelskih sredstava informisanja, Šaron je rekao da je Ženevska inicijativa opasna i subverzivna. Tvorci Sporazuma istièu da on nije smišljen da zameni takozvanu mapu ka miru, što zabrinjava izraelske funkcionere. Ženevski sporazum jednostavno seže dalje od te mape (koja predvidja osnivanje nezavisne palestinske države do 2005.), iznošenjem detalja finalnog sporazuma u pogledu nekih od najspornijih pitanja. U skladu sa tim predlogom, Izrael bi odustao od celokupnog Pojasa Gaze i gotovo cele Zapadne obale i odrekao se veæine svojih naselja na palestinskim teritorijama. Neka od veæih naselja bi, medjutim, ostala. U zamenu za delove teritorije Zapadne Obale koju bi zadržao, Izrael bi se odrekao pustinje Negev. Ovim sporazummom je takodje obuhvaæeno i pravo palestinskih izbeglica na povratak u Izrael, ali se Izraelu daje pravo da odluèi koliko izbeglica bi primio, ako bi ih uopšte primio. Tim sporazumom se takodje daje Palestincima kontrola nad Brdom hramova, svetim mestom i Muslimana i Jevreja, ali Izraelci zadržavaju kontrolu nad Zidom plaèa. Nekim odredbama ovog sporazuma se oštro protive predstavnici obe zajednice. Mnogi Izraelci ne prihvataju odricanje od teritorije i kontrole nad bilo kojim delom Jerusalima i svetih mesta. Mnogi Palestinci odbijaju pomisao na odricanje od povratka Palestinaca u Izrael i izašli su na ulice da protestuju protiv te odredbe predloženog plana. Palestinski lider Jaser Arafat je podržao sporazum u principu, ali ne i u detaljima. Autori sporazuma navode da æe sada da traže podršku šire medjunarodne zajednice, regionalnih lidera i što je najvažnije javnosti u Izraelu i na palestinskim teritorijama.