Linkovi

Gruzija na prekretnici - 2003-12-02


Preokret je nazvan revolucijom ruža. Posle preko tri nedelje dugih masovnih protesta gruzijski predsednik Eduard Ševardnadze je podneo ostavku 23. ovog meseca, pošto su opozicione vodje zapretile da æe demonstranti prodrti u njegovu rezidenciju. Bivši predsednik je okonèao svoju skoro tri decenije dugu vladavinu sledeæim saopštenjem:

“Shvatio sam da se ovo ne bi moglo završiti bez krvoproliæa. Nikada nisam izdao moju zemlju, pa je stoga bolje da predsednik podnese ostavku.“

Vest o Ševardnadzeovoj ostavci brzinom munje preneta je u rano jutro širom zemlje. Hiljade gradjana su izašle klièuæi i igrajuæi na ulice, dok je uveèe nebo osvetlio vatromet. Gruzini su proslavljali novi poèetak i promenu vlasti bez prolivanja krvi. Zemlja je veæ preživela gradjanske ratove i separatistièke pokrete, posle sticanja nezavisnosti 1992. godine. Ovog puta, prevladao je mir.

Medjutim, analitièari kažu da je situacija lako mogla da se izmakne kontroli da opozicione vodje nisu uporno pozivale demonstrante da se uzdržavaju. Protesti su dostigli vrhunac kada su desetine hiljada gradjana domarširale do zgrade parlamenta u Tbilisiju, dan pre ostavke predsednika Ševardnadzea. Neoèekivano, vojnici koji su èuvali zgradu povukli su se ustranu i dozvolili demonstrantima da udju u nju. Ugledni opozicioni vodja i bivši predsednik parlamenta Zurab Žvania kaže da je odluka vojske da se peridruži demonstrantima bila presudna:

“Do preokreta je došlo u rano popodne, u nedelju 23.novembra, kada su razne vojne jedinice poèele da protestuju protiv predsednika Ševardnadzea. Zatim je šef policije u Tbilisiju saopštio da æe se povinovati naredjenjima sadašnje privremene predsednice Nine Burdžanadze, predsednice parlamenta i jedne od vodja protestnog pokreta. Krajem tog popodneva predsednik Ševardnadze je shvatio da je cela zemlja protiv njega.

Beskrvno obaranje Ševardnadzea poèelo je masovnim protestima gradjana, gnevnih zbog lažiranja parlamentarnih izbora održanih 2. novembra. Ševardnadzeova stranka je bila proglašena za izbornog pobednika, dok su nezavisni izborni analitièari zakljuèili da je pobedila opozicija. Prema njihovom mišljenju, spor oko rezultata izbora bio je samo povod za pobunu. Dublji koreni pada Ševardnadzea bili su u široko rasporstanjenoj korupciji koja je dovela do osiromašenja veæine od pet miliona stanovnika. Prema reèima direktorke jednog odeljenja Niksonovog centra u Vašingtonu, Zejne Baran, korupcija je bila isuviše oèigledna u Gruziji.

“Medju preprekama koje su spreèavale Ševardnadzea da krene napred bili su mnogi korumpirani ljudi koji su ga okruživali. Jedan od problema predstavljala je ogromna otvorenost, ali bez ikakve odgovornosti. Skoro svaki Gruzin èita novine i gleda televiziju i zna koji je ministar krumpiran i šta su sve radili državni funkcioneri, ali u tome nikada nisu bili spreèavani.“

Uprkos tome, opozicione vodje su odale priznanje predsedniku Ševardnadzeu za mudru i moralnu odluku da sidje s vlasti, godinu i po dana pre isteka predsednièkog mandata. Mnogi od njegovih protivnika bili su mu ranije saveznici. Glavni opozicioni vodja, Mihail Sakašvili, koji je završio prava u Americi, namerava da se klandiduje za predsednika na izborima u januaru iduæe godine. Profesor Èarls King, sa Univerziteta Džordžtaun, u Vašingtonu, upozorava da sledeæem predsedniku predstoji zadatak da popravi ekonomski položaj te tvrde, planinske nacije: ”Kogod bude izabran za predsednika biæe suoèen sa istom vrstom strukturalnih problema sa kojima je bio suoèen Ševardnadze. Ovo je neka vrsta medenog meseca. Ali novi predsednik æe morati da se uhvati u koštac sa istim problemima - upornom, endemiènom korupcijom, slabostima državnih institucija i terotorijalnim separatizmom - što je mnogo i za najèvršæeg reformistu. Èak i mladi, prozapadni lider, privržen demokratiji i reformama, naiæi æe na otpor od ljudi koji su tokom prošle decenije imali koristi od slabe centralne vlade.”

Mejdunarodna zajednica je pozdravila miroljubiv prenos vlasti u Gruziji. Sjedinjene Države i Rusija bile su aktivne iza scene u Tbilisiju, strahujuæi da bi novi gradjanski rat destabilizovao ceo kakvkaski region. Sjedinjene Države su uložile preko milijardu dolara, tokom prošle decenije, u razvijanje civilnog društva u Gruziji i razvoj višestranaèkog politièkog sistema u toj zemlji. Sjedinjene Države imaju strateške interese u rezervama nafte u Kaspijskom moru, gde se gradi naftovod kojim æe svake godine biti slato pedeset miliona tona “crnog zlata“ iz Gruzije, preko Turske, na Mediteran. Povrh toga, Sjedinjene Države troše desetine miliona dolara za obuku gruzijskih vojnika u borbi protiv terorizma. Gruzijsko-ruski odnosi su bili trnoviti tokom protekle decenije, pogotovu zbog pomoæi ruske vlade otcepljenim gruzijskim pokrajinama. Lider jedne gruzijske autonomne pokrajine, koja ima bliske odnose sa ruskom vladom, dao je do znanja da se neæe povinovati naredbama privremene vlade u Tbilisiju. No, analitièari ukazuju na jedan pozitivan dogadjaj. Kada je kriza dostigla vrhunac, ruski ministar inostranih poslova Igor Ivanov doprineo je kompromisnom rešenju kao posrednik u razgovorima Ševardnadzea sa opozicionim vodjama. Zejno Baran istièe da su Rusi trajno zainteresovani za Gruziju zbog njenog geografskog položaja:

“Rusi ne mogu da dozvole nestabilnost na svojoj južnoj granici, još jednu pored Èeèenije. Rekla bih da Rusi gledaju u ovom trenutku na Gruziju kao na državu koja nije jaka pa æe zbog toga da ekonomski i politièki zavisi od Rusije. Ali Rusi ne žele da Gruzija postane neuspela država jer bi se time stvorili problemi za Rusiju.“

Medjutim, u ovom trenutku, Gruzini kod kuæe i u inostranstvu ne misle o nedaæama. Nebo nad njihovim glavama se razvedrilo.

XS
SM
MD
LG