Linkovi

Nikolas Gvosdev, o izgledima za napredak u SCG - 2003-12-02


N.G.: U Srbiji još uvek postoji problem sa institucijama, posebno u pogledu politièkih stranaka, koje nisu u stanju da protumaèe šta narod i društvo žele i da to sprovedu u delo. Pošto institucije nisu delotvorne, biraèi nisu motivisani da glasaju, što za uzvrat uzrokuje paralizu institucija, koje ne uživaju dovoljno poverenja medju biraèima. To se, uostalom, odrazilo i na tri puta neuspelim predsednièkim izborima u Srbiji. Kao rezultat toga, politièke stranke poènu da igraju svoje strateške igre, podstièuæi biraèe da izadju ili ne izadju na izbore, što možda pomaže njihvoj politièkoj stategiji, ali šteti njihovoj efikasnosti. B.M.: Da li bi neizvesna politièka situacija u Srbiji mogla da podstakne ponovno oživljavanje ekstremnih stranaka ?

N.G.: Imamo istorijske presedane takvih situacija u Evropi. Kada demokratske institucije nisu delotvorne i ne služe interesu naroda, gradjani poèinju da se priklanjaju ekstremnim strankama. Jedan od najboljih primera je Rusija, poèetkom 90-tih, kada demokratske snage nisu bile u stanju da stvore delotvorne institucije, pa su politièku arenu preuzeli oživljena komunistièka partija i ekstremni nacionalisti. Slièna situacija se dogodila i u drugim istoènoevropskim zemljama.

B.M.: Kakve mere bi medjunarodna zajednica trebalo da preduzme u sluèaju Srbije i Crne Gore?

N.G.: Važno je da medjunarodna zajednica, posebno SAD, ne tretiraju nove, krhke demokratije kao božiænu jelku i ne prenatrpavaju ih ukrasima, postavljajuæi im previše zahteva. To je svakako sluèaj sa Srbijom, gde je medjunarodna zajednica pretpostavila da je posle svrgavanja Slobodana Miloševiæa uspostavljena funkcionalna demokartija, jednaka onoj u Britaniji, Francuskoj ili SAD, i da joj se mogu istovremeno postavljati svi ti uslovi, bez potpunog razumevanja politièke situacije. Nove demokratske vlasti nisu u stanju da se istovremeno bore protiv korupcije, organizovanog kriminala, neproduktivne ekonomije i drugih problema, pošto im je potrebno vreme da se konsoliduju. Politièkim liderima tih zemalja potrebno je dati do znaja da æe za svoja nastojanja biti nagradjeni da bi mogli da kažu svojim biraèima da saradnja sa medjunarodnom zajednicom daje korisne rezultate.

B.M.: Imate li na umu neke konkretne akcije medjunarodne zajednice?

N.G.: U ovom momentu medjunarodna zajednica bi trebalo da poveæa svoja nastojanja na uèvršæivanju stabilnosti i na integraciji Srbije i Crne Gore u evro-atlantske strukture. Toj zemlji treba pokazati da æe ona, na osnovu svoje saradnje i napora, biti ukljuèena u te institucije i ekonomski nagradjena. Ako se zemlje u tranziciji drže u neizvesnoj situaciji, kao što je to bio sluèaj sa Bugarskom i Rumunijom, dok im nisu dati odredjeni datumi za uèlanjenje u NATO i Evropsku uniju, demokratske strukture u tim zemljama su bile krhke. Situacija se promenila onog momenta kada je gradjanima postalo jasno da æe videti svetlo na kraju tunela, odnosno da æe napedovati. Slièna situacija je i sa Srbijom i Crnom Gorom, kojoj je potrebno pružiti odredjena uveravanja tako da njeni gradjani znaju da nisu u æorsokaku, veæ da postoji odredjen pravac u kome se ta zemlja kreæe.

XS
SM
MD
LG