U javnosti, ruski lideri obazrivo su reagovali na miran odlazak sa vlasti gruzijskog predsednika Eduarda Ševarnadzea, u onome što je nazvano Revolucija Ruža. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je bio zabrinut jer se promena vlasti u Gruziji odvijala pod pretnjom upotrebe sile. Ali Rusija i Sjedinjene Države pomogle su da se Ševarnadze ubedi da nema izbor i da treba da popusti zahtevu gradjana i ode sa mesta predsednika. Ministar inostranih poslova Rusije, Igor Ivanov, odigrao je kljuènu ulogu kada je u subotu otputovao u Gruziju nakon što su hiljade pristalica opozicije opkolile zgradu parlamenta primoravši Ševarnadzea da se skloni u svoju rezidenciju. Ivanov, koji je Gruzin po majci, razgovarao je prvo sa okupljenim pristalicama opozicije, a zatim je zapoèeo šatl diplomatiju izmedju ratobornog predsednika i opozicionih lidera. Amerièki državni sekretar Kolin Pauel bio je u telefonskom kontaktu sa Ivanovim i pratio je napredovanje njegove misije. Analitièari smatraju da su i Amerika i Rusija strahovale od moguænosti izbijanja gradjanskog rata u Gruziji, koji je mogao da izazove nestabilnost širom kavkaskog regiona. Direktor moskovskog Instituta za politièke nauke Sergej Markov kaže da su dve zemlje zajednièki delovale kako bi spreèile potencijalno opasnu situaciju.
“Mislim da su Rusija i Amerika našle zajednièki interes, zajednièku poziciju u Gruziji. Rusija je veoma zainteresovana za politièku stabilnost Gruzije, zato što bi u sluèaju nestabilnosti, iz te zemlje krenulo stotine hiljada izbeglica prema ruskoj teritoriji. Nestabilna Gruzija, znaèilo bi da njenu teritoriju mogu da upotrebe medjunarodni teroristi koji bi pripremali napade na Rusiju'.
Markov kaže da je, sa amerièke taèke gledišta, Gruzija važna zbog borbe protiv terorizma ali i zbog novog gasovoda i naftovoda koji se grade na njenoj teritoriji. Amerièki vojni struènjaci boravili su u Gruziji nekoliko puta radi obuke antiteroristièkih jedinica, dok zapadne kompanije grade cevovode koji bi trebalo da povežu energijom bogat region Kaspijskog mora sa obalama Sredozemlja. Rusija je dugo smatrala Gruziju za deo svoje sfere uticaja i sada joj nije baš prijatno što su amerièke trupe rasporedjene u toj zemlji. Medjutim, Rusija je istovremeno oštro kritikovala Ševarnadzea zato što nije spreèio èeèenske pobunjenike koji su ponekad nalazili utoèište u Gruziji. Rusija takodje nije zadovoljna što novi cevovod zapadnim zemljama daje pristup nafti i gasu u Kaspijskom moru, èime prestaje potreba da se ti kljuèni energenti transportuju preko ruske teritorije. Analitièar Sergej Markov takodje kaže da su mnogi Rusi zabrinuti zbog lidera gruzijske opozicije Mihaila Saakašvilija, za kojeg se plaše da bi mogao da postane ultranacionalista kao što je to u Rusiji Vladimir Žirinovski. Medjutim, veæina posmatraèa smatra da je amerièki djak Saakašvili orijentisan više prozapadno nego nacionalistièki. Ali, upravo to bi moglo da zada još više muke liderima u Kremlju. Gruzijska privremena predsednica Nino Burdžanadze veæ je nagovestila da æe od medjunarodne zajednice zatražiti pomoæ u rešavanju gruzijske ekonomske krize. U nedelju je Saakašvili pohvalio šefa ruske diplomatije Ivanova zbog njegovih pregovaraèkih napora. Njegova izjava bi mogla da bude dobra za odnose sa Rusijom iako, i Saakašvili i ostali novi gruzijski lideri gledju istovremeno prema Zapadu.