Sjedinjene Države su pružile kljuènu pomoæ Nemaèkoj da se oporavi posle Drugog svetskog rata. Takozvanim Maršalovim planom je obezbeðena privredna obnova Nemaèke, dok su nemaèke odbrambene potrebe zadovoljavale amerièke vojne baze podignute širom južnog dela bivše Zapadne Nemaèke. Ta se zemlja nalazila u prvim redovima suoèavanja Sjedinjenih Država i njihovih saveznika u NATOu sa Sovjetskim Savezom i njegovim satelitima u Varšavskom paktu. Gradonaèelnik Šangdalema, mestašca kraj ogromne istoimene baze amerièkih vazduhoplovnih snaga na jugozapadu Nemaèke, Klaus Rodens, ukazuje na dugotrajne amerièko - nemaèke veze :
” Nikada neæemo zaboraviti šta su Amerikanci uradili za nas posle Drugog svetskog rata. “
Kraj Hladnog rata oznaèio je poèetak znaèajnih promena u amerièkim bazama u Nemaèkoj. Zamenik komandanta štaba amerièkih snaga u Štutgartu, general Èarls Vold, rekao je da je u prethodnih deset godina broj amerièkih vojnika u Nemaèkoj veæ smanjen za dve treæine.
” U prethodnoj deceniji, ili nešto duže, to jest od pada Berlinskog zida, što je bio znaèajan dogaðaj, vojna situacija u Evropi znatno se promenila. U stvari izmenila se èitava Evropa, i to na brojne naèine. 1989. godine amerièke oružane snage su brojale tri stotine petnaest hiljada pripadnika aktivnog vojnog osoblja u Evropi. Danas imamo samo sto èetrnaest hiljada aktivnih vojnika. “
Zbog smanjenja broja amerièkih vojnika u Nemaèkoj zatvoreno je istureno odeljenje Univerziteta države Merilend u Manhajmu, na kome su više od pet decenija deca amerièkih vojnika pohaðala dvogodišnju univerzitetsku nastavu. Dekan tog odseka, Meri Fidler, smatra da se situacija neæe poboljšati :
” Pre pet - šest godina, zatvoren je veliki broj baza, a od tada samo neznatan broj. No, oèekujem da æe sledeæe dve - tri godine, opet doæi do zatvaranja baza. O tome se stalno piše u novinama. “
Smanjenje broja Amerikanaca koji žive u Nemaèkoj naneæe štetu odnosima izmedju dve zemlje, smatra profesor spoljno - politièkih nauka vašingtonskog univerziteta Džons Hopkins, Stivn Sabo :
” U prethodnih dvadeset i pet godina, jednu od najsnažnijih veza izmeðu Sjedinjenih Država i Nemaèke predstavljali su amerièki vojnici i njihove porodice. Tokom prethodne dve - tri decenije dvanaest miliona Amerikanaca provelo je neko vreme u Nemaèkoj. Oni su bili nezamenljiva veza izmeðu Sjedinjenih Država i Nemaèke. I danas u Sjedinjenim Državama, Nemaèku najviše podržavaju pripadnici amerièkih oružanih snaga. “
Za sada, ništa zvanièno nije objavljeno o buduænosti amerièkih baza, ali ukoliko ih Sjedinjene Države zatvore korist od toga mogle bi da imaju zemlje bivšeg istoènog bloka, koje su se pridružile NATOu, ili æe to uèiniti iduæe godine. Spoljno - politièki saradnik minhenskog dnevnika Zidojèe cajtung, Stefan Kornelius, smatra da preseljenje amerièkih baza na istok ima strateškog smisla, ali da nije dobro za amerièko - nemaèko prijateljstvo.
” Veoma je vojno opravdano promeniti mesto baza i premestiti ih u novo - uèlanjene zemlje Istoène Evrope. Uopšteno govoreæi, ne sme se potceniti uticaj amerièkih vojnika na amerièko - nemaèke odnose. Vojnici koji doðu i provode vreme u Nemaèkoj, ostavljaju trajan peèat na tu zemlju. ”
Kornelius je dodao da je Nemaèka sada suoèena sa izgledima za život bez snažnog dosadašnjeg amerièkog uticaja, u jeku intenzivne debate o sopstvenim nacionalnim interesima. Kako je rekao, postavljaju se razna pitanja meðu kojima su : Šta bi veæa, ujedinjena Nemaèka trebalo da uradi, i, kakvu ulogu bi trebalo da igra u svetu ?