U svom reagovanju na bombaške napade dvojica lidera su naglasila jedinstvo i rešenost. Predsednik Buš je rekao da je cilj terorista da zatraše slobodne zemlje. On je naglasio da oni neæe uspeti, rekavši da su Amerika i Britanija ujedinjene u zajednièkoj borbi.
”Naše zajednièko zalaganje za demokratiju u Avganistanu i Iraku je od suštinske važnosti za poraz globalnog terorizma. Širenje slobode i nade koje taj zadatak donosi je najsigurniji naèin, dugoroèno gledano, za pobedu nad oèajee, gnevom i ozlojedjenošæu koji pothranjuju terorizam.“
Predsednik Buš je podvukao da se ranije, tokom dana, sastao sa porodicama sedam britanskih vojnika poginulih u Iraku. On je naveo da su ti vojnici dali živote za stvar slobode, opisujuæi misiju u Iraku kao plemenitu i neophodnu. Amerièki predsednik je naglasio da æe, mada je na snazi plan za ubrzano uspostavljanje samouprave u Iraku, datum povlaèenja koalicionih trupa zavisiti.od bezbednosnih potreba Premijer Bler se složio, rekavši da æe koalicione snage ostati u Iraku dok posao ne bude obavljen.
”Mi to moramo da uèinimo jer je to suštinski deo poraza fanatika i ekstremista koji danas ubijaju nevine ljude širom sveta.“
Tokom zajednièke konferencije za štampu, premijer Bler i predsednik Buš su se takodje osvrnuli na antiratne demonstracije u Londonu, u kojima uèestvuju desetine hiljada ljudi. Predsedniku Bušu je postavljeno pitanje zašto ga tako veliki broj demonstranata mrzi. Džordž Buš je rekao da nije siguran da je to sluèaj:
”Savršeno razumem da se ljudi ne slažu sa ratom. Medjutim, nadam se da se slažu sa mirom i slobodom.“
Pitanja terorizma i Iraka su dominirala razgovorima izmedju amerièkog predsednika i britanskog premijera. Medjutim, za sada nije izvešteno da je postignut napredak u dva druga pitanja koja su bila razmatrana. Jedno se odnosi na amerièke carine na uvozni èelik, a drugo na sudbinu britanskih državljana koje su amerièke snage zarobile u Avganistanu i koji su pritvoreni u amerièkoj vojnoj bazi u zalivu Guantanamo, na Kubi, kao neprijateljski borci.