Agencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv narkotika navodi da je proizvodnja opijuma u Avganistanu ove godine porasla i da preti miru i bezbednosti u tom regionu. Dopisnica Glasa Amerike Melani Sali izveštava iz Beèa:
Podaci Agencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv narkotika potvrdjuju da je Avganistan vodeæi svetski proizvodjaè opijuma, sa oko tri èetvrtine globalne proizvodnje. Avganistan je postao najveæi izvor ilegalnog opijuma devedesetih godina, dok je na vlasti bio Taliban. Podaci Ujedinjenih nacija ukazuju da je ovogodišnja žetva bila druga po obimu od 1994. godine. Prema istom izveštaju broj pokrajina u kojima se gaji opijum je porastao na 28, od ukupno 32 pokrajine, i da se uzgajanje opijuma proširilo na sever gotovo do granice sa Tadžikistanom. Takodje se navodi da oko 10 miliona ljudi konzumira avganistanski opijum, uglavnom u Evropi i Rusiji. Šef agencije UN-a za borbu protiv narkotika, Antonio Maria Kosta, kaže da je opijumska ekonomija veliki biznis i da se iz tog biznisa finansira terorizam. Gospodin Kosta navodi da preprodavci droga moraju da se prebacuju iz jedne pokrajine u drugu u unutrašnjosti Avganistana do granice, a zatim u druge zemlje, recimo Pakistan. To znaèi, istièe Kosta, da oni prolaze kroz mnoge kontrolne punktove. Neki od njih su vojni punktovi, dok druge drže teroristi. Na svim tim punktovima, zakljuèuje Kosta, plaæa se odredjena taksa, što navodi na zakljuèak da znatna kolièina resursa za Al Kaidu i Taliban potièe od novca steèenog tim putem.
Antonio Kosta takodje istièe da ovogodišnji prihod od aktivnosti vezanih za opijum, odnosno uzgajanje i preprodaju, iznosi oko dve ipo milijarde dolara, što odgovara polovini avganistanskog bruto nacionalnog proizvoda. Šef agencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv narkotika navodi da postoji opasnost da bi Avganistan mogao da se pretvori u, kako se izrazio, propalu državu.
Ovogodišnje istraživanje UN-a o opijumu sprovedeno je zajednièki sa avganistanskom vladom. Antonio Kosta je hvalio nastojanja avganistanske vlade u borbi protiv narkotika, kao i usvojene zakone za borbu protiv zloupotrebe droga, ali je istakao da medjunarodna zajednica mora da uèini više za obnavljanje Avganistana. Antonio Kosta zakljuèuje da mnogi Avganistanci nemaju hranu, struju, vodu, puteve, škole ili zdravstvene usluge i da su stoga izloženi iskušenju da zaradjuju novac uzgajanjem i transportovanjem opijuma.