Zvaniènici Bušove administracije odbijaju da daju konkretne odgovore na pitanja novinara o tome koliko oèekuju od madridske konferencije. Oni, medjutim, tvrde da nezvaniène izjave delegacija donatorskih zemalja -- ukljuèujuæi i one koje dolaze iz uzdržanih evropskih i zemalja Persijskog zaliva -- ukazuju da æe suma koja æe biti objavljena na kraju konferencije premašiti oèekivanja mnogih analitièara. Amerièki adminsitrator za Irak, Pol Bremer, rekao je novinarima da je donatorski proces znatno podstaknut prošle nedelje jednoglasnim usvajanjem rezulucije u Savetu bezbednosti kojom se zemlje èlanice UN-a pozivaju da odvoje sredstva za mirovne operacije u Iraku i za obnovu te zemlje. Bremer je takodje sa zadovoljstvom ukazao da su na madridsku konferenciju došle delegacije iz èak 70 zemalja. Prema Bremeru, rezolucija UN-a i predstojeæe odobrenje 20 milijardi dolara amerièke pomoæi Iraku dali su veliki podsticaj nastojanjima na rekonstrukciji Iraka:
“ Èinjenica što ovoj konferenciji prisustvuje više zemalja nego bilo kom prethodnom skupu sliènog karaktera u prošlosti pokazuje da u medjuanrodnoj zajednici postoji široka podrška obnovi Iraka. Prerano je da se bilo šta kaže o obimu donacija; to æemo saznati kroz 24 èasa. Ali, veæ sada se može uoèiti spremnost za znatne donacije, što je oèevidno u sluèaju Japana i Svetske banke“.
Pol Bremer je veliki naglasak stavio i na potrebu reprogramiranja iraèkog inostranog duga, mada to pitanje nije na dnevnom redu konferencije. Prema njegovim reèima, iraèki dug premašuje 100 milijardi dolara, i postaje èak dvostruko veæi ukoliko se uraèunaju obaveze reparacije vezane Zalivski rat. Grupa sedam vodeæih idustrijskih zemalja saglasila se o moratorijumu na isplatu iraèkih dugova do kraja iduæe godine. Medjutim, amerièki adminsitrator za Irak izjavio je da æe biti neophodno znatno smanjenje duga da bi Irak izbegao ogromne troškove oko servisiranja dužnièkih obaveza koje bi bile veliki teret èak i ukoliko se revitalizira iraèka naftna industrija.