Lideri 25 sadašnjih i buduæih èlanica Evropske Unije okupili su se na dvodnevnom samitu u Briselu, gdje æe pokušati da prevazidju razlike u vezi sa novim Ustavom unije. Tokom današnje rasprave o funkcionisanju institucija – bilo je dosta cjenjkanja ali ne I dogovora o tome ko æe I koliko vlasti imati – nakon što se Uniji od maja iduæe godine prikljuèi još 10 èlanica.
Zvaniènici Italije, koja predsjedava Evropskom unijom, tvrde da su lideri Evropske unije na sastanku u Briselu postigli napredak u rješavanju velikog broja spornih pitanja izmedju Petnaestorice i 10 zemalja kandidata u vezi sa buduæim Ustavom. Italijanski zvaniènici medjutim navode kako su ostala neriješena dva najspornija pitanja – da li æe svaka èlanica imati svog predstavnika u Evropskoj komisiji koja vodi politiku Unije I da li æe glasaèko pravo novih èlanica odražavati brojnost njihove populacije. Španija I Poljska protive se promjeni sporazuma, na osnovu kojeg sa dvostruko manjom populacijom imaju isti broj glasova kao Njemaèka. Predsjednik Evropskog parlamenta, Irac Pet Koks, rekao je novinarima kako je upozorio lidere da ne pokušavaju da bilo kakvim neprincipijelnim dogovorima obezbjede izglasavanje nacrta ustava, ccije odobravanje Italija zzeli do kraja ove godine.
“Nadam se da chemo izbjechi dogovore u sitne sate i ispod ruke, na kraju ovog posla u kojem je neke zaemlje sasvim nerealno I bez balansa u odnosu na druge èlanice – žele mnogo više predstavnika u evropskom parlamentu, kaže Pet Koks misleæi pri tom na Španiju, Poljsku I manje države koje bi mogle da ostanu bez komesara, a da za uzvrat dobiju više poslanika u parlamentu”.
Nacrt evropskog ustava predvidja da se odluke donose veæinom glasova država I da odražavaju volju bar 60 odsto populacije svih zemalja EU. Medjutim, imajuæi u vidu da Španija I Poljska ne žele da se odreknu svog neproporcionalnog glasaèkog prava, neki diplomati predlažu podizanje cenzusa sa 60 na 66 odsto. Pet Koks kaže da bi se time tim dvjema zemljama omoguæilo pravo veta.