Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu su dva lekara koji su, izumevši i usavršivši uredjaj nazvan magnetno rezonantni skener, uneli revoluciju u dijagnostiku i istraživaèku medicinu. Uz pomoæ ovog skenera, skraæeno nazvanog Em-er-i, moguæe je na video ekranu posmatrati èak detalje unutrašnjih organa bez potrebe da se fizièki prodire u telo. Na kom principu radi ovaj uredjaj? Ako atome vodonika izložite jakom magnetnom polju, njihovi protoni æe se kao siæušni magneti, poredjati u istom pravcu. Izloženi radiotalasima odredjene frekvencije, protoni æe emitovati slabe signale koje je moguæe registrovati specijalnim antenama. Pošto sva tkiva u našem telu imaju odredjeni procenat vodonika, neka više neka manje, signale primljene od protona kompjuter može da pretvori u prilièno jasnu sliku. Velika prednost je u tome što skener može da pravi tanke preseke organa, koji se na ekranu vide kao nožem preseèeni. Na primer, preseke mozga ili kièmene moždine. U nekim sluèajevima u telo se unosi bezopasna materija radi pojaèanja kontrasta slike. Uredjaj izgleda kao velika cev u èiju unutrašnjost se uvlaèi ležaj na kome pacijent udobno leži. Za razliku od rendgenskog aparata, primena magnetno-rezonantnog skenera nije štetna, osim za osobe koje imaju bilo kakav komad metala u telu. Onima koji se plaše tesnog prostora u cevi daje se blagi sedativ kako bi se umirili. Magnetno-rezonansni skener je jedno od najveæih dostignuæa tehologije dvadesetog veka.