Neposredna pretnja oružjem masovnog uništenja predstavljalala je glavno opravdanje predsednika Buša za svrgavanje Sadama Huseina s vlasti. No, posle skoro šesomeseènog traganja, glavni amerièki vojni inspektor u Iraku Dejvid Kej je izvestio da njegova ekipa još nije pronašla tu vrstu oružja. Demokrate u Kongresu su zbog toga postale još kritiènije prema predsednikovoj odluci da napadne Irak. Vodja manjine u Predstavnièkom domu Nensi Pelosi je istakla da preliminarni izveštaj vojnog inspektora Keja pokazuje da je bilo više vremena za diplomatiju pre napada na Irak. Pre izbijanja rata, Francuska, Nemaèka i Rusija zatražile su od predsednika Buša da da više vremena vojnim inspektorima Ujedinjenih nacija da tragaju za oružjem masovnog uništenja u Iraku. No, predsednik Buš je naglasio da Irak predstavlja “ozbiljnu i sve veæu opasnost.“ Predsednik je danas branio svoju odluku da povede rat i ustvrdio da je Sadamov program proizvodnje oružja masovnog uništenja“ predstavljao ”opasnost za svet.“
“Iraèki programi proizvodnje oružja masovnog uništenja su bili u toku preko dve decenije, ukljuèivali su hiljade ljudi, milijarde dolara i vešto su prikrivani od strane iraèke službe bezbednosti i putem obmanjivanja èak i posle okonèanja operacije Iraèka soboda.“
Predsednik Buš je naglasio da je svet sada u boljem položaju jer Sadam Husein više nije na vlasti jer je Irak pod njegovom vlasšæu jasno kršio rezolucije Ujedinjenih nacija o ogranièenju proizvodnje oružja. Amerièka ekipa vojnih inspektora sa Kelijem na èelu navela je u svom preliminarnom izveštaju da je vlada Sadama Huseina bila angažovana u poveæanju dozvoljenog dometa raketa koji su odredile Ujedinjene nacije. Dozvoljeni domet je iznosio hiljadu kilometara. Glavni inspektor Kej je izvestio juèe lidere u Kongresu da je njegova ekipa pronašla dokaze o aktivnostima povezanim sa programima proizvodnje hemijskog i biološkog oružja, ali da æe mu biti potrebno još najmanje šest meseci da dodje do konaènog zakljuèka. Kej je ukazao da to što stvarno oružje još nije pronadjeno ne znaèi da nema takvog oružja. Kongresni zvaniènici su naveli da je vlada predsednika Buša zatražila šest stotina miliona dolara za dalju potragu za zabranjenim oružjem . Ta svota je deo svote od 87 milijardi dolara koju predsednik traži od Kongresa za obnovu i mirovne operacije u Iraku. Predsednik Buš je branio traganje za zabranjenim oružje u Iraku posle objavljivanja ankete amerièkog javnog mnjenja koja pokazuje da više od polovine Amerikanaca veruje da rat u Iraku nije bio vredan cene. Osvræuæi se na taj nalaz, predsednik Buš je ukazao da se Amerikancima ponekad dopadaju , a ponekad ne dopadaju njegove odluke. No, predsednik je naglasio da bi Amerikanci trebalo da znaju da donosi teške odluke zasnovane na onom što smatra ispravnim.
U meðuvremenu, Državni sekretar Kolin Pauel, koji predvodi amerièke diplomatske napore za donošenje nove rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Iraku, izjavio je da je želi da èuje konkretne predloge za poboljšanje nacrta rezolucije koje su podnele Sjedinjene Države.
Amerièki nacrt se našao pod udarom kritike Francuske i drugih èlanova Saveta bezbednosti, jer ne predviða brzi prenos vlasti novoj iraèkoj vladi. U razgovoru sa novinarima, sekretar Pauel je rekao da je juèe i danas sa francuskim ministrom inostranih poslova, Dominik de Vilpenom i nekoliko drugih šefova diplomatija razgovarao o njihovim idejama za poboljšanje nacrta u cilju pridobijanja maksimalne podrške u Savetu bezbednosti. Pauel je, meðutim, istakao da Sjedinjene Države neæe pod pritiskom pristati na preuranju predaju vlasti:
“Smatramo da smo obavezni da predamo vlast vladi koja može da preuzme takvu odgovornost, a ne da je predajemo zato što je dva-tri meseca proteklo. I sami smo željni da se oslobodimo tog tereta.”
Pauel je takoðe rekao da je danas razgovarao o nacrtu sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija, Kofijem Ananom.