Brisel bi morao mnogo jaèe i konkretnije da potvrdi svoje obeæanje o tome kako æe ceo balkanski regon da postane deo Evropske unije, jer je ambicija da se postigne evropska buduænost u ovom trenutku, jedina zajednièka taèka koju imaju Beograd i Priština, mišljenje je ekspertskog tima uticajnog briselskog analitièkog insituta CEPS.
I CEPS-ov ekspertski tim smatra da æe ovi razgovori - iako se to još uvek javno ne govori - da završe na razgovorima o statusu pokrajine. Meðutim, da bi se do toga došlo, potrebno je da se ispune dva uslova.
Prvo na što medjunarodna zajednica raèuna, stoji u analizi CEPS-a, jest da se poltièke elite Beograda i Prištine postepeno naviknu jedna na drugu pre nego što zapoène razgovor o statusu. Prva faza tog "postupka socijalizacije", poèeli su zvaniènim kontaktima vlasti u Beogradu i privremenih vlasti u Prištini. Drugi element koji æe da doprinese normalizaciji jeste pomenuto obeæanje evropske buduænosti. Koliko god dosada to evropsko obeæanje bilo maglovito, ono je reper za obe strane. U razgovorima delovat æe kao koènica za ekstremne pozicije, i voditi prema kompromisnom rešenju, smatraju ovdašnji balkanski eksperti.
CEPS takoðe upozorava da iako se unutar Evropske unije granice brišu, niko nije ušao u Uniju sa nerešenim graniènim pitanjem, pa æe to da se oèekuje i od Beograda i Prištine. Ali, mesta za sumnju ipak ima. Eksperti se pitaju jesu li politièke elite u Beogradu i Prištini dovoljno zaintersovane za to da postanu deo Evrope, hoæe li ih obeæanje èlanstva motivisati dovoljno da na kraju naðu za sve, dakle i njih same i za meðunarodnu zajednicu, prihvatljivo rešenje o statusu. Sudeæi po izjavama i deklaracijama, evropska lekcija još nije savladana, tvrdi CEPS koji se osvrnuo i na parlamentarnu rezoluciju o Kosovu. Pravi test predstoji u Beèu i taj æe test da pokaže u kolikoj su meri politièke elite Beograda i Prištine evropeizovane.