U svom prvom govoru u Generalnoj skupštini UN posle invazije Iraka, koju su predvodile SAD, predsednik Buš je zatražio od zemalja èlanica da pomognu u obnovi te zemlje. Predsednik Buš nije odustao od rata protiv Iraka zbog nedostatka podrške UN. Ali, pošto su glavne borbene operacije završene, on je u svom današnjem govoru izjavio da je vreme da èlanice svetske organizacije podrže fundamentalna naèela UN.
“Predani smo odbrani naše kolektivne bezbednosti i unapredjenju ljudskih prava. Ta trajna naèela zahtevaju od nas da obavljamo važne zadatke u svetu, a te zadatke moramo da obavljamo zajednièki. Prema tome, krenimo napred.
Predsednik Buš pokušava da od UN dobije podršku za novu rezoluciju kojom bi se odobrilo finansijsko uèešæe zemalja èlanica u obnovi Iraka, kao i upuæivanje multinacionalnih snaga u tu zemlju, ali pod amerièkom kontrolom. Neke èlanice svetske organizacije takodje žele da UN dobiju veæu ulogu u procesu politièke tranzicije u Iraku i da se utvrde èvrsti rokovi za uspostavljanje iraèke samouprave. Predsednik Buš je rekao da iraèki Vladajuæi savet koga su postavile SAD ostvaruje napredak ka uspostavljanju demokratije, ali da je suviše rano za odredjivanje roka za izbore.
“Glavni cilj naše koalicije u Iraku je samouprava iraèkog naroda, ostvarena regularnim i demokratskim sredstvima. Taj proces mora da se odvija u skladu sa potrebama Iraèana i ne treba da bude ubrzan kao ni usporen zbog želja drugih zemalja“.
Predsednik Buš je naglasio da izbori u Iraku mogu da budu održani tek posle usvajanja novog ustava, što pretpostavlja znatno duži proces tranzicije nego što bi to želele neke zemlje. U UN, medjutim, i dalje postoji izvesna ogorèenost zbog toga što je amerièki predsednik preduzeo akciju prtiv Iraka bez odobrenja svetske organizacije. Pre rata u Iraku, predsednik Buš je izjavio u Generalnoj skupštini, da æe kredibilitet UN biti doveden u pitanje ukoliko se ne odobri upotreba sile protiv režima Sadama Huseina. Generalni sekretar UN, Kofi Anan izrazio je u svom govoru uznemirenost zbog unilateralizma Vašingtona, rekavši da on predstavlja opasan presedan.
“Prema tom argumentu, države nisu obavezne da saèekaju dok se u Savetu bezbednosti ne postigne saglasnost. Umesto toga one za sebe rezervišu pravo da deluju unilateralno i sa ad hoc oformljenim koalicijama. Ta logika predstavlja fundamentalan izazov naèelima na kojima su, ma koliko nesavršeno, svetski mir i stabilnost poèivali poslednjih 58 godina“.
Anan je rekao da su UN došle do raskršæa koje je isto toliko suštinsko kao i samo osnivanje svetske organzacije i da je sada potrebna kolektivna procena pretnji od strane terorista, kao i oružja masovnog uništenja, koje mogu da dovedu do jednostranih napada u cilju njihovog predupredjivanja.
Sa druge strane, Francuski predsednik Žak Širak je u svom govoru u generalnoj skupsstini Ujedinjenih nacija oštro napao amerièke akcije u Iraku. U emotivnom govoru, francuski lider je rekao da je odluka Sjedinjenih Država da zbace Sadama Huseina dovela Ujedinjene nacije u jednu od najozbiljnijih kriza u istoriji te organizacije. Obrativši se Generalnoj skupštini preko prevodioca, gospodin Širak je rekao da bi Savet bezbednosti trebalo da donosi osluke o upotrebi sile.
“Niko ne može da sebi prigrabi pravo da upotrebi silu unilateralno ili preventivno. S druge strane u svetlu sve veæih pretnji, države èlanice moraju biti uverene da je Savet imao odgovarajuæa sredstva evaluacije i kolektivne akcije i da ima volju da deluje”.
Predsednik Širak, je u svom govoru, rekao da svetska organizacija mora da nadgleda transfer suvereniteta iraèkom narodu.
“Na Ujedinjenim nacijama je da daju legitimitet tom procesu i pomognu u postepenom transferu administrativne i ekonomske odgovornosti iraèkim institucijama u skladu sa realistiènim rokovima“.
Gospodin Širak je ponovio insistiranje Francuske da je mandat Ujedinjenih nacija neophodan za medjunarodne snage u Iraku. Medjutim, on je dodao da bi te snage trebalo da predvode Sjedinjene Države, koje obezbedjuju najveæi broj trupa.