Juèerašnji referendum bio je poslednji u sklopu planiranog proširenja 15-èlane Evropske Unije sa još deset èlanica do maja iduæe godine.
Prema konaènim rezultatima, 67 odsto graðana glasalo je za, što znaèi da æe ta mala baltièka zemlja da se pridruži ostalim devet zemalja koje su veæ održale referendume i potvrdile svoj ulazak u Evropsku Uniju. Veæina njih su zemlje Istoène Evrope, ukljuèujuæi Letonske susede Estoniju i Litvaniju. Kao u te dve zemlje, veliki broj letonskih biraèa smatraju da je ulazak u Uniju najbolji naèin da prekinu sa svojom muènom sovjetskom prošlošæu. Ipak, skoro 33 odsto graðana je glasalo protiv. Isti se toliki broj Estonaca izjasnilo protiv ulaska u EU na referendumu održanom prošle nedelje. Skeptici u oba sluèaja veruju da æe im zemlje izgubiti kontrolu nad upravljanjem domaæim pitanjima na korist Evropske Unije. Drugi, pak, smatraju da je pridruživanje preuranjeno. U Letoniji veliku nevericu izražava ruska manjina u toj zemlji, koja èini treæinu ukupnog stanovništva. Skoro svi oni su se doselili u Letoniju pre samo pola veka kada je zemlju okupirao Sovjetski Savez. Veliki broj njih nije mogao da izaðe na referendum, jer nemaju letonsko državljanstvo. Meðutim, vlasti su ipak uspele da ubede veliku veæinu Letonaca da æe ponovnim pridruživnanjem Evropi biti blagodet za Letoniju. Nakon što je glasao na referendumu, predsednik Vaira Vike-Freiberg je rekla da æe ulaskom u Uniju biti stavljena taèka na istorijski period zapoèet potpisivanjem neslavnog pakta izmeðu nacistièke Nemaèke i Sovjetskog Saveza:
“To za Letoniju znaèi stavljanje konaène taèke na posledice Drugog svetskog rata i brisanje zauvek podele na mapi Evrope koja je sprovedena gnusnim paktom Molotova i Ribentropa iz 1939. godine“.
Nakon potpisivanja pakta, tri baltièke zemlje su potpale pod sovjetsku okupaciju koja je trajala sve do 1991. godine. Letonija, Estonija i Litvanija se od tada bore sa teškim nasleðem sovjetskog doba, a odnosi sa Rusijom su i dalje napeti. Moskva nije zadovoljna što æe te tri zemlje uæi u NATO iduæe godine, to æe biti prvi sluèaj da teritorija bivšeg Sovjetskog Saveza bude pod kišobranom zapadnog vojnog saveza.
U meðuvremenu, Predsednik Evropske komisije, Romano Prodi, je izjavio da bi juèerašnja odluka Letonije da se prikljuèi uniji po njegovim reèima, “trebalo da nas sve ohrabri da radimo još više na ujedinjenju tog kontinenta. On je poželeo dobrodošlicu Letoniji, rekavši da æe njeni graðani doneti svoj talenat i dobru volju evropskoj porodici. Sada preostaje jedino pitanje Kipra. Za razliku od drugih pozvanih èlanica, kiparski zakonodavci, a ne sami biraèi, doneli su odluku da uðu u uniju. Meðutim, postoje politièke komplikacije vezane za èlanstvo Kipra. Ostrvo je podeljeno na grèki i turski deo posle invazije Turske 1974.godine, a razgovori o ponovnom ujedinjenju zapali su u æorsokak. Rauf Denktaš, lider kiparskih Turaka je odbacio plan Ujedinjenih nacija o ponovnom ujedinjenju. On želi da održi direktne razgovore sa kiparskim predsednikom Tasosom Papadopulosom. I dok je vlada kiparskih Grka meðunarodno priznata, državu Raufa Denktaša priznaje samo Turska, koja na tom ostrvu ima 40 hiljada vojnika. Evropska unija je saopštila da neæe prihvatiti tursku stranu Kipra ukoliko ona ne bude ujedinjena sa grèkim delom. Kiparsko pitanje je takoðe povezano sa nastojanjima Turske da se prikljuèi Evropskoj uniji. Brisel treba da najavi 2004.godine, da li veruje da je Turska kvalifikovana da zapoène zvaniène razgovore.