Veæina Amerikanaca ima zdravstveno osiguranje preko svog poslodavca. Medjutim, ne postoji zakonska obaveza da se svakom Amerikancu obezbedi zdravstveno osiguranje. Uz užasno poveæanje cena osiguranja, sve više amerièkih biznisa, kao naèin da uštede novac, smanjuje beneficije koje plaæa svojim službenicima, a to to znaèi da oni plaæaju više iz sopstvenog džepa. Mnogi to sebi ne mogu da priušte. Više od 40 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje i taj broj nastavlja da raste, kao i zabrinutost zbog te situacije. Pet Šoni, izvršni direktor Nacionalne koalicije za zdravstvenu negu, ne-stranaèke grupe koja radi na problemima zdravstvene zaštite, o tome kaže.
”Mi u Nacionalnoj koaliciji za zdravstvenu zaštitu, verujemo da je sistem bazièno loš i da je iz dana u dan sve gori“.
Za poveæanje troškova zdravstvene nege mahom su odgovorni sledeæi faktori: uèestalije korišæenje intenzivne nege, upotreba nove, skupe tehnologije posebno za 120 miliona Amerikanaca koji su hronièno bolesni, i rapidno poveæanje broja starijih Amerikanaca. Taj problem je prerastao u kljuèno politièko pitanje. Demokrate koje se takmièe za nominaciju svoje stranke za predsednièke izbore iduæe godine iznose sopstvene planove za reformu zdravstvenog sistema i apeluju da se vladi da u tome veæa uloga. Medjutim, velika reforma zdrastvenog osiguranja u Sjedinjenim Državama se nije odigrala. Delimièan razlog za to je, kažu analitièari, što osiguravajuæa društva koja daju velike sume za izborne kampanje zakonodavaca, ne žele da izgube profit od svojih privatnih planova za zdravstveno osiguranje. Drugi razlog je što mnogi Amerikanci koji imaju zdravstveno osiguranje strahuju da æe izgubiti beneficije ukoliko dodje do reforme. Henri Aaron saBrukingsovog instituta kaže:
“Razlog što izostaje velika reforma zdravstvenog osiguranja jeste èinjenica da je veæina ljudi veæ dobro osigurana i stoga ne bi ostvarila veæu liènu korist od pružanja zdravstvenog osiguranja drugima... Ako okrenete stvar, ispada da troškovi za zdravstvenu negu jedne osobe predstavljaju prihod za drugu osobu zaposlenu u zdravstvenog sektoru”.
Medicinska industrija se slaže da je potrebna reforma. Amerièko udruženje lekara apeluje da se nadgrade postojeæi vladini programi, koristeæi više privatni pristup... Gotovo deceniju pošto je Kongres odbacio ambiciozni plan administracije predsednika Klintona za reformu sistema zdravstvenog osiguranja, uz argumentaciju da je isuviše birokratski, zakonodavci pokušavaju da sprovedu reforme postepeno i sada su fokusirani na smanjenje cena lekova. Politièki uticajna amerièka farmaceutska industrija brani visoke cene, uz obrazloženje da su troškovi istraživanja visoki. Ranije ove godine, Predstavnièki dom i Senat su odobrili odvjene zakonske predloge za reformu besplantog zdravstvenog osiguranja starijih i hendikepiranih, u vrednosti od 400 milijardi dolara. Predsednik Buš je apelovao na oba doma Kongresa da izmire razlike kako bi taj zakonski predlog bio usvojen. U medjuvremenu, dok se približava izborna trka 2004.godine, debata o veæoj dostupnosti zdravstvenog osiguranja u Americi postajaæe sve glasnija.