Autokratski režimi na Bliskom istoku jako su žilavi. Èak i nakon uspostavljanja posleratne vlade u Iraku, reformistima u drugim arapskim zemaljama neæe biti jednostavno da unapredjuju gradjanske slobode, demorkatske izbore i pluralistièku viziju islama. Prema reèima Adela Abdellatifa, zvaniènika jednog programa UN-a za arapske države...
“Demokratije nema u regionu jer medju 22 arapske zemlje, èlanice Arapske lige, nema ni jedne koja se može identifikovati kao demokratska zemlja. Šta više, ni jedna arapska vlada èak i ne pretenduje da je demokratska“.
Kodirektor Medjunarodnog foruma za demokratske studije i urednik upravo objavljene knjige ”Islam i demokratija na Bliskom istoku“, Leri Dajmond, kaže da u tom kontekstu glavno pitanje glasi: kakvom vrstom uprave treba zameniti sadašnje režime?
“Ne strahuje se zbog prirodnog opiranja autokrata da se konaèno odreknu vlasti, veæ zbog pitanje šta bi se desilo ukoliko dodje do strmoglavih politièkih promena. Strah se odnosi na èinjenicu da bi radikalni islam mogao, preko izbora, da zavede još represivnije sisteme od onih koji su sada na vlasti“.
Autor knjige ”Džihad: trag politièkog islama“ i profesor na Institutu za politièke studije u Parizu, Žil Kepel, ukazuje da su zapadne zemlje, posle teroristièkih napada na SAD, sve manje voljne da podržavaju arapske režime samo zato što nude stabilan izvor nafte. A kolumnista ”Njujork tajmsa“ Tomas Fridman ukazuje da je podržavao rat protiv iraèkog režima jer veruje da su arapske zemlje, kojima upravljaju autokratski režimi, plodno tle za terorizam.
“Pred nama je region koji na svojim marginama gaji mlade ljude èija je mržnja prema nama veæa od njihove ljubavi prema sopstvenom životu. U današnjem sveta nema dovoljno visokog zida ni dovoljno èvrste granice koji mogu zaštiti jedno otvoreno društvo od pojedinaca motivisanih takvom mržnjom“.
Fridman dodaje æe demokratski Irak biti jedinstven u arapskom svetu i da kao takav može da posluži kao inspiracija Arapima u drugim bliskoistiènim zemljama. Arapskom svetu je preko potreban uzor koji bi postepeno mogao da podstakne demokratizaciju i modernizaciju èitavog regiona, smatra Tomas Fridman. Prema njegovom mišljenju, biæe potrebno dugo vremena da promene u Iraku dovedu do stvaranja drugih demokratskih vlada u bliskoistoènom regionu gde živi 280 miliona Arapa. Ali, zakljuèuje on, zapadna društva moraju da nastave aktivnu podršku tim promenama ili da se suoèe sa neizvesnom buduænošæu u kojoj æe se teroristièki napadi ponavljati u nedogled.