Astronauti i astronautkinje u Svemirskom centru Džonson, nedaleko od Hjustona, u Teksasu, svakodnevno treniraju u simulatorima letenja i u brzim avionima za obuku, pripremajuæi se za moguæe letove u svemir. Nekolicina, kao astronaut veteran Majkl Foul, planiraju da polete u oktobru, ali ne u šatlu veæ u ruskoj raketi Sojuz. Ta misija æe se razlikovati od onih u kojima je ranije uèestvovao:
”Jedan od interesantnijih aspekata našeg leta je to što u stvari ne znamo kako æemo se vratiti kuæi. Neki bi možda rekli da nije mudro odlaziti u svemir bez povratne karte, ali za povratak uvek imamo letelicu Sojuz kojom æemo poleteti. Ona æe nam biti na raspolaganju tokom èitavog trajanja misije.“
Astronauta Foula i njegovog ruskog kolegu kosmonauta Aleksandra Kalerija trebalo je da posle šest meseci provedenih u orbiti na zemlju vrati šatl. Medjutim, katastrofa šatla Kolumbija, februara ove godine, odložila je letove svih ostalih letelica tog tipa. Astronaut Foul smatra da bi bilo pogrešno prekinuti slanje posada u orbitalnu stanicu Alfa dok NASA ne sprovede sve predložene mere za poveæanje bezbednosti letova šatla:
”Po mom mišljenju, ne dolazi u obzir da prekinemo odlazak u svemir. Moramo da pokažemo upornost u održavanju ljudskog prisustva u svemiru. Pošto imamo svemirsku stanicu, moramo da je razvijamo i upotrebljavamo.“
Tokom boravka na stanici, Foul i Kaleri æe sprovoditi brojne eksperimente, ukljuèujuæi ispitivanja uz pomoæ novih ultrazvuènih uredjaja na koji naèin duži boravak u bestežinskom stanju deluje na srce i pluæa. Foul kaže da nova dostignuæa u tehnologiji ultrazvuka pomažu lekarima u bolnicama da brže postavljaju dijagnoze o povredama. Kosmonaut Aleksandar Kaleri je veæ jednom proveo èitavih godinu dana u orbiti. On kaže da mnoga otkriæa uèinjena u bestežinskom stanju doprinose poboljšanju života na zemlji:
”Za mene, bolje je preduzimati riziène misije kako biste pomogli svim ljudima na zemlji, nego rizikovati samo zbog sebe.“
Treæi èlan posade, Španac Pedro Duke, astronaut Evropske svemirske agencije ESA, istièe da je rizik svemirskih letova nešto što astronauti prihvataju kada se odluèuju za taj poziv:
“Imamo oseæaj da, svaki put kada se nešto desi, sve postaje malo bezbednije. Naravno, to poveæava svest o tome da su svemirski letovi rizièni. Ali ipak idemo, imamo poverenja u inženjere i zemaljske timove koji pripremaju raketu Sojuz za lansiranje.“
Ova trojica astronauta jedina su posada planirana za let ove godine. Više od 400 muškaraca i žena iz 30 zemalja poletelo je u svemir posle pionira, Jurija Gagarina i Alena Šeparda. Kao istinski istraživaèi naše epohe, astronauti æe nastaviti da preuzimaju rizik letova van granica naše planete u ime napretka èitavog èoveèanstva.