Izraelske vlasti su užurbano pojaèale bezbednost nakon neuspelog pokušaja ubistva šeika Jasina. Hamas je zapretio “neviðenom odmazdom” na izraelsku vojnu operaciju protiv cenjenog 67-godišnjeg osnivaèa Hamasa, inaèe invalida vezanog za stolicu. Izrealska vlada zatvorila je Zapadnu obalu i Pojas Gaze i zabranila ulazak Palestincima koji rade u Izraelu. Pojaèan je broj pripadnika snaga bezbednost u tržnim centrima, na glavnim autobuskim stanicama i drugim javnim mestima koji bi mogli biti meta Hamasovih samoubilaèkih bombaških napada. Šeik Jasin i još 15 osoba je lakše ranjeno kada je izraelski lovac F-16 bacio bombu od 250 kilograma na stambenu zgradu u Gaza sitiju. Visoki izraelski vojni predstavnici tvrde da su šeik Jasin i drugi lideri Hamasa u toj zgradi održavali sastanka na kojem su planirali nove samoubilaèke napade. Smatra se da je tom sastanku prisustvovao glavni Hamasov èovek za pravljenje eksplozivnih naprava, Mohamed Deif, inaèe prvi na izraelskoj listi najtraženijih Palestinaca. Jedan visoki izraelski policijski zvaniènik je ukazao da se u svetlu neuspelog pokušaja atentata na šeika Jasina ne postavlja pitanje da li æe uslediti bombaški napadi, veæ kada i gde æe se dogoditi. Izraelski premijer, Arijel Šaron je izjavio da æe potraga i ubijanje lidera Hamasa biti nastavljeni. Oni su, po njegovim reèima, oznaèeni za smrt. Šaronova pretnja je u skladu sa njegovom izjavama nakon Hamasovog samoubilaèkog napada pre tri nedelja na jedan autobus u Jerusalimu, u kojem je poginulo 22 Izraelaca.
Abas koji je podneo ostavku u subotu rekao je novinarima da je preuranjeno sada govoriti o moguæoj promeni odluke. On je rekao da je njegova ostavka ”finalna“. Abas, poznat kao Abu Mazen, time je odgovorio na pitanja o moguænosti da bi palestinski predsednik Jaser Arafat mogao da ga ponovo imenuje na položaj premijera, sa ovlašæenjem da formira novu vladu. Arafatov predstavnik Nabil Abu Redinah je rekao da Arafat namerava da zatraži od Abasa da nastavi da služi na položaju premijera. Ukoliko Abas to odbaci, onda æe Arafat pribeæi potrazi za novim kandidatima.
“Do sada nije doneta odluka i Abu Mazen je još uvek vršilac dužnosti premijera. Ukoliko on bude insistirao da ne želi da odustane od odluke da podnese ostavku, onda bi trebalo da usledi novo imenovanje o kojem bi trebalo diskutovati sada i ubuduæe. Nadamo se da æemo u roku od sledeæih 48 sati postiæi pravi zakljuèak“.
Palestinski ministar rada, Gassan Hatib je rekao da æe biti preduzeti koraci za obezbedjenje politièke stabilnosti.
“Danas smo suoèeni sa novom realnošæu. Mislim da je taj scenario veoma jasan. Moramo da sledimo odredbe ustava. Predsednik ima dve nedelje da pronadje nove kandidate za premijera“.
Odluka Mahmuda Abasa da podnese ostavku usledila je nakon njegovog sukoba sa Jaserom Arafatom, koji je odbio da se odrekne kontrole nad bezbednosnim snagama. Palestinski funkcioneri koji su se oglasili pod uslovom da ostanu anonimni, saopštili su da bi Arafat mogao biti voljan da se založi za povratak Abasa na položaj, u zamenu za neke garancije od strane medjunarodne zajednice. Jedan od njegovih zahteva je pravo da ponovo putuje slobodno sa Zapadne obale i vraæa se na nju. Gospodin Arafat nije napustio tu teritoriju od 2001.godine, strahujuæi da mu Izrael ne bi dopustio povratak. Nekoliko izraelskih desnièarskih ministara se zalaže da vlada pošalje Jasera Arafata u izgnanstvo, sada kad je Abas podneo ostavku. Dore Gold, predstavnik izraelskog premijera Ariela Šarona kaže da bi Arafat trebalo da bude odgovoran za ostavku Mahmuda Abasa:
“Kompletna krivica za tekuæu krizu je kreirana lažima Jasera Arafata koji je odbio da dopusti Mahmudu Abasu da obavlja dužnost premijera“.
Medjutim, posmatraèi kažu da nije verovatno da bi se Izrael odvažio da protera Arafata iz te oblasti, bez makar preæutne podrške za takav potez od strane amerièke administracije.
U meðuvremenu Kolin Pauel je priznao da ostavka premijera mahmuda Abasa predstavlja prepreku nastojanju da se postigne mir izmedju Izraelaca i Palesitnaca, ali je ustvrdio da mapa mira može da se održi u životu, ukoliko se palestinsko vodjstvo posveti iskorenjivanju terorizma.
“ Bez obzira na to ko æe biti novi palestinski premijer, mirovni proces æe da se nastavi, ukoliko se bude sledila mapa mira , što æe se,po mom mišljenju, dogoditi. . Moraju se preduzeti usaglašeni napori protiv Hamasa i drugih teroristièkih organizacija. Palestinske vlasti moraju da odluèe da li su za mir, da odluèe da se svo oružje kojim raspolažut stavi pod zakonsku kontrolu. Odgovorna vlada ne dopušta teroristièkim organizacijama da u oblastima za koje je odgovorna ubijaju nedužne ljude i uništavaju snove vlastitog naroda. “
Državni sekretar Pauel je pohvalio Abasa za kratkotrajno vodjstvo, ali je predoèio da Abas nikada nije dobio podršku potrebnu da stavi pod kontrolu službu bezbednosti da bi se borila protiv terorizma. Prema Pauelovim reèima, srž problema predstavljaju ekstremisti koji ne žele da vide palestinsku državu rame uz rame sa Izraelom. Pauel je ponovio da amerièka vlada ne namerava da pregovara sa palestinskim predsedmikom Jaserom Arafatom , ali nije zatražio da se Arafat protera, za šta se zalaže izraelska vlada.