Linkovi

Objekat u Njujorku na mestu nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra - 2003-09-05


Agencija koja nadlgeda razvoj ovog objekta, saopštava da æe prvi kamen temeljac buduæe najveæe zgrade na svetu biti položen za godinu dana. Kula slobode, kako æe biti nazvana, obuhvata i koplje na vrhu dugo pet stotina i èetrdeset jedan metar -- ili hiljadu sedam stotina sedamdeset šest stopa, a to je istovremeno i godina (1776.) kad su Sjedinjene Države stekle nezavisnost od Britanije. Arhitekta Daniel Libeskind kaže da želi da ovaj objekat ”povrati duhovni vrhunac gradu“.

“Vazzno je biti u Njujorku kako biste shvatili važnost želje za visinom. Obnova siluete Njujorka nije apstrakcija, jer su kule Svetskog trgovinskog centra bile važna ikona. I više od ikone orijentaciono sredstvo”.

Centralni deo deo Libeskindovog dizajna je memorijal kojim æe biti odata pošta blizu tri hiljade žrtava koje su poginule 11 septembra 2001.godine i šest osoba koje su izgubile život tokom bombaškog napada na Svetski trgovinski centar 1993.godine. Dizajn memorijala æe biti izabran kao deo zasebnog medjunarodnog konkursa, koji je u toku. U skladu sa Libeskindovim planovima, memorijal æe zauzeti 18000 kvadratnih metara, ukljuèujuæi sam spomenik ispod zemlje, dok æe biti oèuvani originalni obrisi temelja kula Svetskog trgovinskog centra. Svake godine 11 septembra, jedno mesto kraj memorijala æe biti osvetljeno suncem izmedju 8:46 ujutru kad je prva kula pogodjena i 10:28 kad je druga kula pala. Pored memorijalnog prostora, planovi obuhvataju 56000 kvadratnih metara kulturnog centra muzej i dva velika transportna centra, jer je cilj, kako kaže predstavnica ”Korporacije za razvoj donjeg Menhetna“, koja nadgleda izvodjenje projekta, da se izgradi zaista funkcionalni objekat za èitav donji Menhetn. Ista agencija navodi da je otvorena za sugestije javnosti o mnogim aspektima procesa ponovne izgradnje i funkcioneri navode da su primili preko milion sugestija od kako se napad odigrao. Jedno od najproblematiènijih pitanja je da se reši kako inkorporirati devet stotina i trideset hiljada kvadratnih metera poslovnog prostora u ove planove. Jedan zarez dva miliona kvadratnih metara je uništeno kad su se kule srušile. Neki posmatraèi kažu da sav taj razvoj nije neophodan. Majkl Sorkin je arhitekta i autor koji je na èelu programa Urbanog dizajna na Koledžu grada Njujorka. Sorkin bi voleo da 65000 kvadratnih metara tog prostora postane memorijalni park bez bilo kakvih gradjevina. On je podneo svoj projekat agenciji, koja nadlgeda izgradnju, ali je njegovo rešenje odibjeno. Mnogi gradjani Njujorka koji prate proces izgradnje su podeljenih gledišta oko toga šta bi buduæi objekat trebalo da ima. Neki od njih, posebno porodice žrtava žele veliki memorijal i manji naglasak na poslovnom centru. Drugi, poput Alis La Bri žele što je manje moguæe podseæanja na tu tragediju:

“Ne želim da se seæam niti da mislim na to. Jednostavno želim da se pretvaram da se nikada nije dogodilo“.

I dok gradjani Njujorka nastavljaju da iznose svoja gledišta o tome šta bi buduænost mogla doneti, radovi na objektu se brzo odvijaju. Gradjevinski radnici veæ polažu temelje za podzemne vozove. Projekat koji æe doneti novu, ultra modernu siluetu Njujorka bi mogao biti završen veæ 2006.godine.

XS
SM
MD
LG