Zemlje èlanice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pokazale su malo entuzijazma za nastojanje amerièke vlade da pridobije više zemalja za slanje trupa u Irak. Zemlje èlanice Saveta bezbednosti poput Rusije, Nemaèke i Francuske, koje su se usprotivile ratu u Iraku, odbile su da pošalju svoje mirovne trupe bez prethodnog odobrenja Ujedinjenih nacija. S obzirom da je više amerièkih vojnika poginulo u posleratnom Iraku nego tokom samog rata, vlada predsednika Buša razmatra ideju o angažovanju multinacionalnih mirovnih trupa Ujedinjenih nacija èiji bi vrhovni komandant bio Amerikanac. Time bi se odstranila zabrinutost Pentagona da bi lanac komandovanja Ujedinjenih nacija oslabio amerièko komandovanje nad sto trideset devet hiljada amerièkih vojnika u Iraku. Funkcioneri Ujedinjenih nacija naglašavaju da još nije doneta konaèna odluka o ideji da se angažuju znatne mirovne snage zemalja èlanica Saveta bezbednosti koje su se suprotstavile ratu u Iraku. Prema reèima predstavnika Stejt departmenta u Vašingtonu Filipa Rikera:
“Još nije doneta odluka o odredjenom rešenju ili specifiènom tekstu nagodbe.“
No, kako ukazuje Johana Mendelson-Forman iz nezavisne Fondacije Ujedinjenih nacija :
“Ne vidim kako bi ova amerièka administracija mogla da izbegne saradnju sa Ujedinjenim nacijama. Naše vojne snage su razredjene, umorne su, izložene žegi , te æe nam biit potrebno više vojnika iz celog sveta koji bi mogli da ispune zahteve za javnu bezbednost i rekonstrukciju u Iraku. “
Dok amerièka vlada želi da druge zemlje pošalju više svojih vojnika u Irak, sekeretar za odbranu Donald Ramsfeld ukazuje da ne vidi razloga za poveæanje broja amerièkih vojnika, ukoliko to ne budu zahtevali sami amerièki vojni komandanti u Iraku.