Takozvanim Patriotskim zakonom koji je stupio na snagu u oktobru 2001. godine bezbednosnim službama su data široka ovlašæenja da bi se zemlja zaštitila od buduæih teroristièkih napada. Ta ovlašæenja su ranije èesto morala da budu sudski odobrena od sluèaja do sluèaja. Patriotski zakon je usvojen sa ogromnom veæinom glasova u Kongresu, ali je od tada pod udarom kritike i predmet sudskih parnica - od strane raznih grupa, ukljuèujuæi organizacije za zaštitu gradjanskih sloboda koje tvrde da su federalnim agentima data preterana ovlašæenja. Tim zakonom se dozvoljava agentima Federalnog istražnoog biroa da neogranièeno prisluškuju telefonske razgovore osumnjièenih terorista. Federalni agenti više ne moraju da traže sudski nalog da bi mogli da vrše prisluškivanje. Tome zamera, izmedju ostralih, predsednik Amerièkog konzervativnog saveza Dejvid Kin.
Smanjenjem zaštite ustavom garantovanih gradjanskih sloboda u ime borbe protiv terorizma ovlašæujemo bezbednosne službe da gone sve vrste ljudi sredstvima koje ranije nisu imale.“
No, bezbednosni funkcioneri sada smatraju Patriotski zakon kamenom-temeljcem borbe protiv terorizma. Suoèen sa novim pravnim izazovima i naporima u Kongresu da se Patriotski zakon revidira, sekretar za pravosudje Džon Eškroft je bio spreman da brani taj zakon u nizu govora širom zemlje, veæinom pred èuvarima zakona. Eškroft je poèeo govorom pred jednom konzervativnom grupom, ovde u Vašinmgtonu.
“Od kritiène je važnosti da svako shvati šta Patriotski zakon znaèi za uspeh u ratu protiv terorizma. Upotrebili smo te instrumente da bismo spreèili teroriste u novim ubistvima i uništavanju na našem tlu. Upotrebili smo te instrumente da bismo spasli život nedužnih Amerikanaca i da bismo održali bezbednost koja osigurava slobodu. “
No, neki vodeæi èlanovi Kongresa sada izražavaju zabrinutost da bi ti instrumenti mogli dovesti do potkopavanja gradjanskih sloboda. U stvari, zakonskim predlogom republikanskog kongresmena Buèa Otera neke odredbe Patriotkog zakona bi se poništile, ukljuèujuæi odredbe o naèinu pretresa privatne svojine. Kako ukazuje predstavnik Amerièkog saveza za gradjanske slobode Džamil Džafer:
”Oterovim zakonskim predlogom bi se iskljuèila odredba kojom se Federalnom istražnom birou dozvoljava da vrši pretres kuæa i kancelarija pojedinaca i da ih obavesti o tome mnogo kasnije. Zabrinjava nas takodje odeljak 215 Patriotskog zakona kojim se FBI ovlašæuje da zahteva od bilo koje organizacije da preda dokumentaciju vladi. Ta odbredba bi, kako je sam sekretar za pravosudje rekao, mogla da se upotrebi èak i za dobijanje genetsog koda.“
Debata o ravnoteži izmedju antiterorizma i zaštite gradjanskih sloboda odvija se pred dobeležavanje dvogodišnjice teroristièkih napada 11. septembra i u jeku èestih upozorenja da je rat protiv terorizma - kako svedoèi nedavni samoubilaèki napad na sedište Ujedinjenih nacija u Bagdadu - još daleko od kraja.