Linkovi

Razgovor sa Nikolasom Gvozdevim - 2003-08-20


Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je osudio napad na srpsku decu u Goraždevcu na Kosovu. Kolega Branko Mikašinoviæ je upitao svog sagovornika, Nikolasa Gvozdeva, višeg nauènog saradnika u Niksovnovom centru, ovde kod nas u Vašingtonu, koji su razlozi za sve intenzivnije nasilje u pokrajini.

“Cilj nasilja je višestruk. Prvi je da se zastraši preostalo srpsko i drugo manjinsko stanovništvo i navede na pomisao da nema buduænostu u pokrajini i da treba da je napuste. Nasilje je takodje povezano sa deklaracijom Vlade Srbije i sadašnjim stavom medjunarodne zajednice da je status Kosova definisan Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 12-44. Ljudi koji se zalažu za nezavisnost Kosova bi meðutim hteli to da osujete. I na kraju, ne možete odbaciti ni svetsku situaciju: nasilje na Kosovu je pojaèano upravo u vreme kada je svetska pažnja usredsredjena na Irak. Nasilje koje se dogadja na Kosovu je zbog toga pobudilo relativno neznatnu pažnju na Zapadu i - umesto da su vesti o tome na udarnim mestima u medijima - one su negde pri kraju rubrika svetskih vesti.”

Šta bi Srbija i Crna Gora i medjunarodna zajednica mogle da uèine da bi se obuzdalo nasilje na Kosovu i dalje teroristièke aktivnosti?

“Opšte je poznato kakav bi plan trebalo sprovesti i šta bi trebalo uraditi. Potrebno je imati robusne snage na Kosovu, koje bi konfiskovale oružje, primenile silu protiv ilegalnih ekstremistièkih formacija, brzo reagovale na nasilje i pohapsile vinovnike zloèina. Pitanje je da li je medjunarodna zajednica voljna to da uèini i to je stvarni uzrok tragedije na Kosovu tokom protekle èetiri godine. Naime, naglasak nije stavljen na razoružavanje ekstremista i stvaranje bezbednih životnih uslova za sve gradjane Kosova, veæ kao da je cilj da se deluje što je moguæe manje. To se možda i èini sa odredjenom namerom, s obzirom na to da još postoje snažni i uticajni interesi na Zapadu da Kosovo bude nezavisno i da ima onih koji možda smatraju da bi Srbija i Srbi na Kosovu - ukoliko se dejstvuje što manje - mogli da dignu ruke od pokrajine i napuste je.”

Da li bi Srbija i Crna Gora trebalo da formuliše nacionalnu strategiju u borbi protiv terorizma i možda je poveze sa sliènim zapadnim, odnosno amerièkim strategijama?

“Svakako da bi trebalo formulisati strategiju za borbu protiv terorizma, pošto je to opasnost sa kojom je suoèena ne samo Srbija i Crna Gora, nego potencijalno i ceo balkanski region. Nisam siguran da bi u sadašnjoj etapi bilo korisno privoleti Sjedinjene Države ili Britaniju na ovakvu vrstu saradnje, pošto ovde jos imate kljuène politièke liènosti èiji su politièka karijera i ugled povezani sa kosovskom operacijom i koji ne žele da priznaju da u toj pokrajini postoje stvarni problemi i da se stvari ne razvijaju onako kako su oni oèekivali. Najbolje bi bilo sprovesti anti-teroristièku strategiju na regionalnom nivou i ukljuèiti partnere kao što su Grèka, nove èlanice NATO-a, Bugarska i Rumunija, kao i Italija i druge zemlje, kojima su regionalni mir i stabilnost veoma važni. Kada se to postigne, Srbija i Crna Gora bi mogla strateški da se aktivira na tom planu u okviru Evropske unije da bi se obezbedilo da ekstemizam ne destabilizuje region i da se suzbije organizovani kriminal, koji ne samo da ima posledice regionalne prirode, veæ i u celoj zapadnoj Evropi. Dakle, anti-teroristièka strategija je potrebna i trebalo bi da bude koordinisana i sveobuhvatna, ali atrmosfera u Vašingtonu još nije pogodna da se takva nastojanja u Srbji povežu sa amerièkim, do èega æe možda doæi tek pošto amerièki evropski partneri izvrše veæi pritisak na Vašington da takvu saradnju prihvati.”

XS
SM
MD
LG