Linkovi

Nebojsa Maliæ, nezavisni politièki analitièar, o kosovskoj deklaraciji - 2003-08-18


N.M.: Buduæi da je stvar srpske dijaspore da je Kosovo uvek bilo i da æe ostati srpsko, što je pretežan stav kako u Americi tako i šire, mislim da su svi manje više oduševljeni deklaracijom. Kažem manje više jer niko još nije siguran šta æe od te deklaracije da se sprovede u delo, ali je sigurno da deklaracija sama po sebi, kao zvanièna pozicija vlade Srbije, po prvi put od poèetka kosovske krize i od odlaska Miloševiæa sa vlasti, predstavlja jednu zvaniènu poziciju koja ne može da se ignoriše.

B.M.: Kako bi na tu deklaraciju mogla da reaguje amerièka administracija predsednika Buša?

N.M.: Reakcije koje su moguæe su raznovrsene, od apsolutnog nedelovanja, dakle od potpunog odsustva reakcije, do jednog uvažavanja stava koji je dugo bio odsutan i koji bi onda uzeo u obzir ne samo položaj službenih vlasti Srbije nego i važnost tog položaja, odnosno rezolulcije 1244, koja doslovno kaže da je Kosovo deo Srbije i Crne Gore, odnosno tadašnje Jugoslavije. Osim toga u amerièkom interesu bi bilo da SAD uzmu u obzir stvari koje su se dogodile izmedju juna 1999. i danas, dakle dok je Kosovo bilo pod administracijom UN, u šta spadaju, naravno, proterivanje stanovništva, razaranje kulturno-verskih spomenika i teroristièki akti, kao i oni koje smo videli pre nekoliko dana.

B.M.: Da li dijapsora ima svoje gledište o razrešenju konaènog statusa te pokrajine?

N.M.: Naravno. Dijaspora univerzalno smatra da je Kosovo, kao što sam rekao, deo Srbije i da o tome nema neke rasprave. Kako æe se pitanje Kosova rešiti - postoje raznorazni stavovi o tome. Da li æe to biti kroz medjudržavne sporazume, da li æe to biti kroz UN ili kroz amerièko posredovanje, tu se stavovi znatno razlikuju.

B.M.: Ima li nekih kontretnih predloga dijaspore o tom pitanju?

N.M.: Postoji jedna verzija predloga koji se zasniva na metodama amerièke vlade. Dakle, na kojima je zasnovana amerièka država, a to je da se ogranièi uticaj državnih vlasti, odgranièi uticaj države u principu, na svakodnevni život. Znate, problemi se ne mogu rešavati korišæenjem istog sklopa koji ih je napravio. Ono što se dešava na Balkanu je da su ovakve separatistièke tendencije i medjuetnièki konflikti u velikoj meri utemeljeni na tome da je kontrola na vlastima - kako regionalnim, tako i na nivou države - a regionalizacija se opet shvata kao stvaranje države na manjem prostoru, dakle dupliranjem institucija. Znaèi sve se vrti oko toga ko kontroliše vlast. Kad bi se taj izvor konflikta izbacio iz jednaèine bilo bi mnogo lakše da se dodje do nekog mirovnog rešenja. To samo po sebi ne bi uklonilo konflikt, jer postoje neki drugi faktori, kao što su verski, etnièki, ideološki itd., ali bi uklonilo jedan znaèajan element iz razloga da narod podrži rukovodstvo koje zasniva svoj plan na ekskluzivitetima bilo kakve vrste.

B.M.: Imate li još neku sugestiju?

N.M.: Da bi u nekoj doglednoj buduænosti pitanje Kosova moglo biti razrešeno, ukoliko svi akteri u krizi poènu da razmišljaju van onih okvira koji su do krize i doveli.

XS
SM
MD
LG