Linkovi

Posleratni Irak - 2003-08-18


Amerièki senatori iz obe stranke podvrgli su oštrom ispitivanju zamenika sekretara za odbranu Pola Vulfovica na nedavnom pretresu na Kapitol hilu. Senatori su zahtevali da im se taènije predoèi koliko dugo æe trajati i stajatti amerièka okupacija Iraka. Izdržavanje sto pedeset hijlada amerièkih vojnika u Iraku iznosi èetiri milijarde dolara meseèno. Stanje je i dalje nepostojano zbog svakodnevnih, ponekad smrtonosnih napada na amerièk vojnike. Republikanki senator Rièard Lugar, predsednik Senatskog spoljnopolitièkog odbora, rekao je doslovno, “ stièe se utisak da ni sami nismo sigurni u naš kurs u Iraku zbog birokrtske inercije, politièke uzdržanosti i nerealnih oèekivanja.“ Poput drugih, asenatori su kritikovali posleratni plan amerièke vlade. Predsednik spoljopolitièkog saveta Rièarfd Has, bivši direktor politièkog planiranja u Stejt departmentu, smatra da se lideri obiæno pripreme za loš rat. U ovom sluèaju, pripremili su se za loš mir. Direktor Bliskoistoènog instituta pri njujorškom Univertizetu Kolumbija Gari Sik uporedjuje to planiranje sa nekom vrstom tajne operacije.

“Planiranje je izvršeno u poslednjem trenutku na nasumièan naèin. Planiralo se za suoèavanje sa najgorim scenarijem: Sadamovim napadom hemijskim oružja , genocidom od strane Sadamovih ljudi , spaljivanjem naftnih polja, gladju. “

Gari Sik i drugi smatraju da je Pentagon imao preteranu ulogu u posleratnom planiranju , naroèito Ured za specijalno planiranje u kome su okupljeni takozvani neokonzervatici. Sik ukazuje da ideološki preoptereæeni èlanovi tog ureda nisu imali poverenja u državni sekretarijat i Centralnu obaveštajnu agenciju. Imali su svoj obaveštajni sistem i direktnu vezu sa veoma važnim liènostima. Ideologija je po Sikovom mišljenju, prevladala nad realnošæu u posleratnom planiranju u Pentagonu. Šef projekta pod nazivom prelazne demokraije Brus Džekson, predani pristalica ratu u Iraku, priznaje da se propusti u posleratnom planiranju ne mogu poreæi.

“Novi zadaci su naglo iskrsli posle teroristièkih napada 11. septembra 2001. Smatram da je teško okriviti vojnike i ciivle za misuju koja im nikada nije data. Uèinili su sve što su mogli pod teškom prinudom dok su vodili rat protiv terorizma da bi se oformilo svojevrsno mišljenje o naèinu podrške posleratnom Iraku. Smatram da ti vojnici i civili zaslužuju priznanje. “

Džekson veruje da je suviše rano da se izdvoje i okrive odredjene liènosti zbog toga što nije došlo do promene u politici i planiranju. Amerièka vlada, po njegovim reèima, nije stavila naglasak na izgradnju društva u Iraku. Kongres æe ,kako Siksmatra ,doæi do zakljuèka da je verovatno trebalo da da više orudja i sredstava državnom sekretarijaut i Pentagonu da bi se bolje planirala rekonstrukcija i demokraitzacija tako velikih razmera. Šta o tome misle sami Iraèani? Nedavno istrraživanje Instituta za demokratiju pokazalo je da veæina Iraèana gleda povoljno na svoju buduænost, iako nije prijateljski rapsoložena prema Amerikancima i Jevrejima. Iraèani su zabrinuti zbog kriminala i nedovoljnog pristupa amerièkim vlastima , ali radosno oèekuju novu predstavnièku vladu zasnovanu na vladavini zakona. Dvadeset petoèlani iraèki Vladajuæi savet naglašava da daje primat jedinstvenom Iraka i odluèno porièe da æe se zemlja podeliti duž etnièkih linija. Kako ukazuje bivši specijalni amerièki izaslanik u procesu rekonstrukcije Džejms Dobins:

“S obzirom da nije došlo do razdora centrifugalnih snaga- Šiita i Sunita i pokušaja Kurda da osnuju odvojenu državu, izgledi su prilièno dobri. Ali, presudno pitanje je da li æe Sjedinjene Države ,uz pomoæ onih iraèkih institucija koje nastoje da osnuju, moæi da uspostave bezbednost u Iraku, što Iraèani žele.“

Gari Sik se slaže da je poliitèki napredan mougæ pod iraèkim vladajuæim savetom , ukoliko se uspostavi bezbednost i zadobije poverenje iraèkog naroda. Pod takvim uslovima umereniji Iraèani bi mogli da se organizuju i ispolje svoj uticaj u osnivanju vlade. Bruse Džeksom naglašava, poput drugih, da je Sjedinjenim Državama potrebna pomoæ drugih zemalja u obnovi Iraka i da æe ta pomoæ biti ukazana.

“Uoæljiva je paralela izmedju reknstukcije Iraka i rekonstrukcij Balkana. Nepunih osam godina posle naše intervencije u Bisni i na Kosovu svaka zemlja na Balkanu je u ovoj ili onoj fazi reninegracije u Evropu. Oæekujem da æemo biti još uspešniji u Iraku, da ce ta zemlja ,znatno pre nego što prodje osam godina, dobro odmaæi na svom putu ka institucijama svetske politike.“

Irak bi tada, kako smatra Džekson, bio otporniji prema nametanju svojih suseda i mogao bi æak da doprinese liberalizaciji Irana.

XS
SM
MD
LG