Linkovi

Razgovor sa Džonom Zavalisom - 2003-08-08


“Ubistvo indijskog policajca UN na Kosovu je veoma indikativan i tragièan akt u svetlu drugih nedavnih incidenata, kao što su bombaški napadi na policijsku stanicu u Kosovskoj Mitrovici i na zgradu suda u Prištini, i prošlonedeljno ubistvo nekoliko gradjana u Peæi. To su sve indikacije da segmenti ekstremih albanskih grupa poèinju da smatraju svojim neprijateljima ne samo Srbe i druge manjinske grupe,veæ i UN. Ovi incidenti konaèno daju do znanja svetskoj javnosti i albanskim ekstremistima da uprkos invtervenciji Nato-a u toj pokrajini pre èetiri godine, plan UN nije istovetan sa nacionalnim programom Osobodilaèke vojske Kosova. Trend teroristièkih akcija na Kosovu poèeo je pre par meseci u Obiliæu i Vitinama, što nagoveštava da neke grupe, uviðajuæi da gube zamah ka nezavisnosti, pokušavaju da pošalju izvesne signale meðunarodnoj zajednici, da se pokajinom neæe moæi upravljati, ukoliko se je cilj bilo šta drugo sem njene potpune nezavisnosti“.

Kakav uticaj bi nasilje moglo da ima ne predstojeæe pregovore u jesen i na aspiracije Srba i Albanaca na Kosovu?

“Logièno gledajuæi, ovo je loše izabran momenat za takvo nasilje sa taèke gledišta pristalica nezavisnosti Kosova. Izgleda da ekstremnije frakcije nastoje da upute signale ne samo Ujedinjenim nacijama i Srbima , veæ i izabranom kosovskom rukvodstvu da je njihov pregovaraèki prostor veoma ogranièen. To može da se uporedi sa stavom Hamasa prema palestinskoj upravi u pogledu pregovora sa Izraelom. Meðutim, takav stav bi mogao da bude kontraproduktivan za sadašnje albansko vodjstvo. S jedne strane, predsednik Rugova, premijer Redžepi i Hašim Taèi osuðuju nasilje nastojeæi da predstave poštovano i odgovorno lice svog rukovodstva i da se distanciraju od nasillja. Oni su se nedavno èak i sastali sa predstavnicima izbeglica, apelujuæi na njih da se vrate svojim kuæama. S druge strane, nasilje æe raditi protiv albanskog voðstva na Kosovu pošto UN najverovatnije, kratkoroèno gledano, neæe uzeti u razmatranje nezavisnost Kosova, posebno ako se stekne utisak da se vladavina zakona ne uvažava. Rezultat toga bi mogao da bude da æe pregovori, ako poènu u septembru, biti manjeg obima i da æe biti usredsreðeni na tehnièka pitanja, pošto æe albanska strana nastojati da se distancira od ekstremista, ali neæe moæi da ih potpuno otuði. Sa taèke gledišta Srba, oni svakako žale zbog ubistva svojih sunarodnika, ali srpska strana verovatno uviða da æe nasilje rezultirati politièkom koristi, što bi moglo da ojaèa njenu pregovarèku poziciju“.

Kakav bi mogao da bude uticaj novog šefa UNMIK-a, Harija Holkerija, na dalji razvoj dogaðaja na Kosovu?

“Imenovanje bivšeg finskog premijera i ambasadora Harija Holkerija predstavlja èetvrto imenovanje za Kosovo, a prvo koje dolazi iz zemlje Evropske unije, koja nije èlanica Nato-a, što mu omoguæava da se politièki distancira od intervencije Nato-a u Jugoslaviji. On nema iskustvo na Balkanu, što mu možda u ovom sluèaju ide u prilog, pošto dolazi na novi položaj, kako bi se to moglo protumaèiti, bez predrasuda, ili kao èovek koji nije privržen jednoj ili drugoj strani. Meðutim, Holkeri je uèestvovao na pregovorima o Severnoj Irskoj, tako da ima izvesno iskustvo sa takvom vrstom pregovora i konflikata. Takoðe, kao bivši premijer i šef Konzervativne stranke u Finskoj, on je povezan sa brojnim svetskim liènostima i politièkim institucijama, što æe mu biti od pomoæi. Pored toga, Finska ima interesantnu situaciju etnièke autonomije sa švedskom manjinom, koja uživa znaèajna prava u domenu obrazovanja, jezika i drugim oblastima. Holkeri bi mogao da uzme tu situaciju kao model koji bi mogao da primeni na Kosovu. Holkeri bi takodje mogao da kao neoptereæena, novodošla liènost uoèi objektivnu realnost na terenu, razvoj demokratije u Srbiji i Crnoj Gori i nastojanja te zemlje da se integriše u Evropsku uniju, i da uporedi situaciju u toj zemlji sa stalnim nasiljem i nedostatkom vladavine zakona na Kosovu. Rezultat toga bi mogao da bude veæi broj opcija za pregovaraèkim stolom, kao što je proširena autonomija i reintergracija te pokrajine u Srbiju. Holkeriju bi takva opcija bila lakša za razmatranje nego Mihaelu Štajneru, ali æe glavni izazov sa kojim æe biti suoèen biti da ubedi veæinsko kosovsko stanovništvo da razmotri bilo koju drugu opciju sem nezavisnosti“.

XS
SM
MD
LG