Linkovi

Razgovor sa Stivenom Nortonom - 2003-08-07


“Amerièka adminstracija još nije donela odluku o ponudi angažovanja vojnika iz Srbije i Crne Gore. Medjutim, važan aspekt ove ponude je da Srbija i Crna Gora nastoji da pronadje naèin kako da unapredi odnose sa SAD, što je važno i poželjno. Da li su Sjedinjenim Državama potrebni srpski vojnici u ovom momentu je drugo pitanje. Generalštab amerièkih oružanih snaga æe razmotriti to pitanje i doneti odgovrajuæu odluku. To ne znaæi da su Srbija i Crna Gora amerièki strateški partner, ali se odnosi poboljšavaju i to je veoma pozitivno.”

Ako se ima u vidu da Srbija i Crna Gora nastoji da uspostavi “strateško partnerstvo” sa SAD, u kojoj meri je ovakva ideja prihvatljiva amerièkoj adminstraciji?

“Kao što znate, pre èetiri godine smo bili u ratnom stanju sa tom zemljom i ti odnosi se ne menjaju drastièno i preko noæi. S druge strane, u Beogradu je došlo do promene vlasti. Civilna kontrola nad vojskom napreduje brzo i u pravom smeru. Napredak je postignut u pogledu saradnje sa Haškim sudom, mada još toga treba uèiniti u vezi sa tim. Ako pogledate na Balkan, ne možete da imate stabilnu i miroljubivu situaciju u tom regionu, ako SAD nemaju veoma odobre odnose sa Srbijom i Crnom Gorom. Ta zemlje je u srcu Balkana, veoma važna i mi pozdravljamo uspostavljanje i održavanje boljih odnosa sa njom.”

Da bi postala pouzdan partner Sjedinjenim Državama, Srbija i Crna Gora bi trebalo da razreši unutrašnje probleme. Kako Vašington gleda na unutrašnje probleme državne zajednice?

“Postoje izvesne razlike u gledištima izmedju SAD i Evrope. Prema Beogradskom sporazumu, Srbija i Crna Gora ostaju u državnoj zajednici naredne tri godine, nakon èega bi jedna ili druga strana mogla da održi referendum o nezavisnosti. Koliko mi je poznato, Vašington ima neutralan stav prema tom pitanju, ukoliko se unutrašnji odnosi budu dalje razvijali na demokratski i miroljubiv naèin. Evropska unija ima nesto oštriji stav i zalaže se da se državna zajednica Srbije i Crne Gore saèuva. To se verovanto delimièno zasniva na èinjenici da stanovništvo Crne Gore nije brojno i postavlja se pitanje da li bi takva država moglo da opstane ekonomski i politièki, s obzirom da bi u protivnom Evropa morala da obezbedi sredstva za nju, za šta ne postoji spremnost.”

Da li privrženost Vašingtona takozvanoj “novoj Evropi” izaziva otpor Pariza i Berlina i kako može da se reši to pitanje?

“Pariz i Berlin su godinama dominantan faktor u Evropi. Evropska unija se sada širi i obuhvata daleko veæu teritoriju i stanovništvo. Izvesna napetost kojoj smo svedoci izmedju Pariza i Berlina i Vašington, u stvari je rezultat odreðene frustracije u Francuskoj i Nemaèkoj - zbog gubljenja statusa i uticaja. Dugoroèno gledano, ono što nas deli od “stare Evvrope” nije toliko važno, koliko je važno ono što nas povezuje. Imamo veoma sliènu kulturu, vrednosti i istoriju, što æe omoguæiti povoljno rešavanje svih nesuglasica u buduænosti.”

XS
SM
MD
LG