Drugog avgusta 1939. fizièar Albert Ajnštajn uputio je tadašnjem amerièkom predsedniku Frenklinu Ruzveltu pismo koje je promenilo tok istorije. Dobitnik Nobelove nagrade koji je tada predavao na Univerzitetu Prinston u Nju Džerziju, bio je najpoznatiji nemaèki nauènik koji je pobegao od nacizma pre Drugog svetskog rata. U pomenutom pismu, Ajnštajn je upozorio predsednika Ruzvelta da nacisti u Nemaèkoj rade na razvoju, kako se izrazio, ”izuzetno snažne uranijumske bombe nove vrste“ koja bi mogla da uništi ceo grad. Podstaknut tim pismom, predsednik Ruzvelt je odluèio da finansijski podrži nauènike u Sjedninjenim državama koji su se bavili nuklearnom fisijom, odnosno razbijanjem jezgra atoma. Ajnštajn je takodje predložio da Vlada poène da traži naèin da nabavi uranijum za SAD. Rezultat tog pisma bilo je i stvaranje komiteta nauènika i inženjera sa zadatkom da prouèe moguænost da SAD naprave atomsku bombu. 1941. godine Ruzvelt je naredio osnivanje super tajnog programa da bi se ubrzalo stvaranje atomske bombe: tajno ime programa bilo je ”Projekat Menhetn“.