Konvecija za izradu prvog ustava Evropske unije zvanièno je okonèana apelom predsedavajuæeg na lidere Evropske unije da ne menjaju nacrt teksta ustava pre razgovova o tome u oktobru u Italiji. Kako izveštava dopisnik Glasa Amerike iz Brisela, Rodžer Vilkison, sada je na liderima Evropske unije da odluèe koja ovlašèenja ce vlade zemalja èlanica zadržati, a koja æe biti preneta na institucije tog bloka. Bivši francuski predsednik Valeri Žiskar Desten, koji je predsedavao ustavotvronom konvencijom, ukazao je da nacrt ustava od dvesta èetrdeset stranica predstavlja najbolje što se moglo postiæi. No, taj dokument je nepotpun jer delegati nisu mogli da se slože o tome da li bi kritièna pitanja, poput oporezivanja, imigracije i naroèito inostrane politike, trebalo rešavati veæinom glasova zemalja èlanica, ili bi trebalo da ostane na snazi odredba o moguænosti veta pojedinih zemalja èlanica. Lideri Evropske unije æe raspravljati o tim pitanjima narednih meseci, i ukoliko se slože, ustav æe biti podnet na ratifikovanje parlamentima svih zemalja èlanica i Evropskom parlamentu. Cilj ustavotvoraca je da ustav stupi na snagu do kraja 2005. godine. da bi se pojednostavio proces odluèivanja jer æe tada Evropska unija biti proširena sa petnaest zemalja èlanica na dvadeset pet. Predloženim ustavom se predvidja novi položaj dugoroènog predsednika Evropske unije umesto sadašnjeg šestomeseènog rotiranja tog položaja medju zemljama èlanicama. Predvidja se takodje uspostavljanje položaja ministra inostranih poslova i diplomatske službe Evropske unije. U poslednjem krugu pogadjanja ove nedelje Nemaèka je dobila bitku za odredbu o pravu zemalja èlanica da odredjuju kvote za gastarbajtere izvan Evropske unije. Francuska je saèuvala pravo da štiti svoju zabavnu industriju od najezde holivudskih filmova i televizijskih programa. Mnogi delegati su kritikovali nacrt ustava sbog potèinjavanja državnog suvereniteta institucijama Evropske unije. Danski evro-skeptik, Jens-Peter Bonde, smatra dokument receptom za evropsku superdržavu i želi da se ustav stavi na opšti referendum u svim zemljama Evropske unije. No, veæina brani nacrt ustava kao dobar za Evropu. Nemaèki ministar inostranih poslova Joška Fišer se založio za kompromis kojim bi dvadeset petoèlana Evropska unija funkcionisala efikasnije i otvorenije. Teško pogadjanje tek predstoji kada se nacionalni lideri okupe da pretresu nesuglasice. Britanski premijer Toni Bler je, na primer, upozorio da æe spreèiti da se na Evropsku uniju prenese pravobritanske vlade da odredjuje svoju inostranu politiku, poreske zakone i imigracione propise. Manje zemlje uglavnom smatraju da bi odluèivanje veæinom glasova bez prava na veto i ukidanje rotacionog predsedništva uèvrstilo dominaciju velikih zemalja, a njih ostavilo na marganima unije.