Linkovi

Egzotièni kuæni ljubimci - 2003-07-08


Lens Mièel, frizer specializovan za farbanje kose, živi sa suprugom u predgraðu Vašingtona. Istetoviran je, nosi mindjuše, bavi se biciklizmom i istraživanjem peæina. Mièel tvrdi da su ga podigli Druidi, propadnici stare keltske religije koji su naglašavali vezu izmeðu ljudi i životinja. Mièel kaže da je to jedan od glavnih razloga zbog koga se opredelio da njegovi ljubimci budu Džeordži i Bert, pitoni dugaèki jedan i tri metra i Meduza, boa dugaèka dva metra.

”Zmije namaju razvijen mozak, veæ operišu najprimitivnijim oseæanjima. Nešto im se sviða ili ne sviða, ali ne umeju da mrze. Sa zmijom se sprijateljite tako što je nauèite da uživa u vama, da uživa u vašem društvu“.

Mièel kaže da zna mnogo o zmijama, što nekada nije bio sluèaj. Sve je poèelo kada mu je koleginica ostavila bou koju više nije mogla da èuva. Mièel je poèeo da èita i kroti svoje životinje. On dodaje da je zmija veæa obaveza za gospodara, nego što su pas ili maèka. Naprimer, mora da koristi spacijalne toplotne lampe kako bi hladnokrvnim zmijama stalno bilo toplo. Da bi saèuvao maèke koje su takoðe njegovi ljubimci, morao je da istranira zmije da pojam hrane vezuju iskljuèivo za jedan kavez, kome maèke ne prilaze. Mièel je takoðe iz ishrene zmija iskljuèio žive pacove, kako se zmije ne bi povredile, ako ovi krenu da se otimaju.

”Potrebno je mnogo discipline da se èuvaju zmije. One mogu da budi stare i do 25-30 godina, a mogu da narastu do 4 i po metra u dužini. Ako niste odgovorni, ne uizimajte reptila za kuænog ljubimca“.

Mnogi aktivisti za prava životinja, protive se držanju tzv. egzotiènih kuænih ljubimaca, i smatraju da takve životinje treba da su, tamo gde i pripadaju - u divljini. Sve veæi broj gradova u Americi zabranjuje držanje divljih životinja, posebno planinskih lavova i vukova, i to zbog javne bezbednosti. Otkrivanje veze izmeðu bolesti sliène malim boginjama i prerijskih pasa, dovodi do pitanja da li uopšte držati divlje životinje kao kuæne ljubimce. Mary Robbins, portparol Nacionalne alternative udruženja kuænih ljubimaca kaže:

”Onima koji smatraju da ne treba držati egzitiène životinje kažem da ne bi bilo domaæih životinja da ljudi to nisu radili od kad je sveta i veka.“

Robinsonova se protivi bilo kom zakonu koji bi zabranio držanje divljih životinja, ali bi podržala zakone koji nalažu da ljudi koji žele da drže divlje životinje moraju da proðu kroz prethodnu obuku.

”Da postoji knjiga koju buduæi vlasnik treba da proèita i da je vreti nakom tri dana, verovatno bi broj kupaca drastièno opao”.

Pitanje držanja divljih kuænih ljubimaca sve je èeæše u amerièkim zakonodavnim telima. Posle izbijanja bolesti sliène malim boginjama, Vlada je zabranila držanje prerijskih pasa. Grupa ”Captive Wild Animal Protection Coalition” smatra da je upravo ta eidemija razlog zbog koga u potpunosti treba zabraniti držanje egzotiènih životinja.

XS
SM
MD
LG