Suprotno predsednicima i zakonodavcima, sudije Vrhovnog suda obièno izbegavaju televizijske kamere. No, sudije Sandra Dej O Konor i Stiven Brejer su se pojavili u te-ve emisiji Ej-bi-sija “Ove nedelje“ da bi duskutovali o sudskim dužnostima i obavljanju tih dužnosti. Ni O Konorova ni Brejer nisu direktno komentarisali pitanja ili dogadjaje koji su nedavno osvanuli u novinskim naslovima. No, sudija Brejer , koga je nominovao predsednik Klinton 1994., govorio je o neophodnosti ravnoteže izmedju nacionalne bezbedonsit i slobode pojedinca. O toj temi se žestoko debatuje od teroristièkih napada 2001. i potonjeg rata protiv terorizma.
“Niko ne želi da donese odluku koja bi štetila nacionalnoj bezbednosti. Teškoæa u tim sluèajevima je u primeni termina iz ustava, poput “neosnovanog pretresa“ da bi se našla ravnoteža izmedju argumenata u prilog bezbednosti i argumenata u prilog manjim ogranièenjima slobode pojedinca. “
Sudija Sandra O Konor, koju je nominovao predsednik Regan 1981., dodala je da su mnoga pitanja koja se iznose pred Vrhovni sud komplikovana zbog tehnološkog napretka koji nije bio predvidjen kada se stvarao ustav.
“Pogledajte IV amandman kojim se zabranjuju neosnovani pretresi i zaplene. Šta je neosnovano kada ustavotvorci nisu znali za De-En-A testove, na primer? Kako prilagoditi taj amndman današnjici? Savremeni tehnološki razvoj se mora na neki naèin primeniti u kontekstu ustava donetog u osamnaestom veku. “
Oboje sudija je ukazalo da Vrhovni sud nije nepogrešiv. Oboje je naglasilo da svaki sudija mora delovati po svojoj savesti u svakom sudskom sluèaju i da nema trgovanja glasovima ni o jednom pitanju. Prošlog meseca Vrhovni sud je doneo znaèajne odluke o nizu osetljivih pitanja-od rasno zasnovane preferenciji prilikom prijema na studije do prava homoseksualaca na intimne veze u privatnosti njihovog doma. Ni O Konorova ni Brejer nisu bili upitani o tim odlukama, ali da jesu, verovatno ne bi odgovorili. Brejer se, medjutim, osvrnuo na -kako smatra- najveæi izazov sa kojim æe Vrhovni sud biti suoèen narednih godina.
“Svet se spaja, kroz trgovinu, kroz globalizaciju, kroz širenje demokratskih institucija, kroz imigraciju u Ameriku. Svet u kome žive mnogi razlièiti narodi postaje sve jedinstveniji. Kako da ti narodi žive zajedno širom sveta predstavljaæe izazov. Pitanje da li naš ustav odgovara važeæim zakonima drugih zemalja predstavljaæe, po mom mišljenju, izazov za sledeæu generaciju.“
Televiizjske kamere nisu dozvoljene u Vrhovnom sudu za vreme iznošenja argumenata. Oboje sudija je ukazalo da se protivi sudskim procesima pred televizijskim kamerama, tvrdeæi da složenost i suptilnost njihovog rada ne može da se prikaže u kratkoj televizijskoj vesti.