Funkcioneri državnog sekretarijata navode da je preko 50 zemalja, sa SAD, potpisalo sporazume o imunitetu. Oni, meðutim, napominju da više od 35 država još uvek nisu prihvatile takozvani “èlan 98”, što bi moglo da dovede do toga da im od danas budu zamrznuti programi vojne pomoæi koje dobijaju od SAD.
Na osnovu zakona, koji je Kongres usvojio prošle godine, amerièka administracija je u obavezi da, prvog jula, prekine vojnu pomoæ onim zemljama koje su potpisnice sporazuma o osnivanju Meðunarodnog kriviènog suda, a koje do tog datuma nisu sa SAD potpisale sporazum kojim se amerièko vojno osoblje, na teritorijama tih zemalja, izuzuma od jurisdikcije meðunarodnog suda. Taj akt, poznat kao Zakon o zaštiti lica u oružanim snagama, usvojen je u Kongresu uz snažnu podršku zakonodavaca iz redova Republikanske stranke – što je za cilj imalo da se naglasi zabrinutost bušove administracije da bi Meðunarodni krivièni sud, koji je uspostavljen kako bi sudio optuženima za ratne zloèine i zloèine protiv èoveènosti, mogao da postane forum za politièki motivisane procese protiv pripadnika amerièkih oružanih snaga.
Administracija predsednika Buša je, još prošle godine, zapoèela velike diplomatske napore za potpisivanje sporazuma o “èlanu 98”, a državni sekretarijat je juèe objavio listu 44 zemlje koje su takve sporazume potpisale. Funkcioneri stejt departmenta su napomenuli da je pored tih, još 7 država potpisalo takve sporazume, ali da te zemlje nisu želele da to bude objavljeno.
Na osnovu pomenutog zakona, zemljama primaocima amerièke vojne pomoæi, koje nisu potpisale sporazume o “èlanu 98”, biæe uskraæeni amerièki krediti za vojne potrebe, obuka kao i moguænost nabavke amerièkih vojnih viškova. Zakon, meðutim, od obaveze potpisivanja sporazuma o “èlanu 98” izuzima zemlje èlanice NATO saveza – od kojih veæina pruža snažnu podršku Meðunarodnom kriviènom sudu, kao i najvažnije amerièke saveznike – poput Izraela, Egipta, Australije i Japana. Predsednik Buš, takoðe, ima pravo da - iz razloga nacionalne bezbednosti - izuzme i druge države, po principu od sluèaja do sluèaja.
Na brifingu održanom u državnom sekretarijatu, portparol Rièard Bauèer je priznao da posledice zakon - u poèetku – neæe biti velike, ali je ukazao da amerièki zvaniènici to pitanje ozbiljno tretiraju:
“Iako æe trenutni efekat suspenzije pomoæi, u odnosu na postojeæe programe, biti minimalan, ne treba zaboraviti da æe zaštita amerièkih graðana i pripadnika naših oružanih snaga – zbog moguæih tužbi pred Meðunarodnim kriviènim sudom – biti znaèajan i važan momenat u našim odnosima sa svakom zemljom. Mi pozivao one države, koje sa SAD još uvek nisu potpisale sporazume o “èlanu 98”, da to uèine. Naše ambasade i pregovaraèki timovi su spremni da saraðuju sa zainteresovanim vladama, kako bi se ti sporazumi brzo potpisali.”
Iako je i sama imala rezerve u vezi sa Meðunarodnim kriviènim sudom, administracija predsednika Klintona je potpisala sporazum o njegovom uspostavljanju. Ubrzo po dolasku na vlast predsednika Buša, SAD su povukle svoj potpis, uz obrazloženje da ne postoji telo koje bi moglo da kontroliše rad suda, usled èega bi taj sud mogao da dobije politièku dimenziju.
Brojni amerièki saveznici su ukazali da je preterana zabrinutost amerièke administracije u vezi sa Meðunarodnim kriviènim sudom, a ista tema je bila sporna i u amerièko-evropskim odnosima.
Borci za zaštitu ljudskih prava ukazuju da bilateralni sporazumi – kakve zagovaraju SAD – nose rizik da podkopaju kljuènu ideju suda – da niko nije imun u sluèaju ratnih zloèina.
Meðutim, zvaniènici administracije predsednika Buša ukazuju da je moguænost imuniteta previðena baš u èlanu 98 sporazuma o osnivanju Meðunarodnog kriviènog suda.