25. juna 1973. godine, Džon Din bivši glavni pravni savetnik u administraciji Rièarda Niksona, izjavio je pred komitetom amerièkog Kongresa da je uèestvovao u prikrivanju kriminalnih delatnosti. Ovo pitanje pokrenuto je posle upada u sedište Demokratske partije u hotelu Votergejt u Vašingtonu, u junu 1972. godine. Provalnici koji su u prostorijama instalirali prislušne uredjaje, saradjivali su sa komitetom za reizbor tadašnjeg predsednika Rièarda Niksona kao i sa zaposlenima na najvišim pozicijama u Beloj kuæi. Džon Din, koji je otpušten sa mesta savetnika u Beloj kuæi, izjavio je pred senatskim komitetom da je upozoravao predsednika da je zavera da se prikrije upad u kancelarije, ozbiljan kriminalni èin koji je on nazvao ”rak na predsednièkom položaju“. Džon Din je u svedoèenju izjavio da mu se èini da predsednik Nikson nije razumeo moguæe poslednice prikrivanja kriminalnog dela. Svakim novim otkriæem o delatnostima predsednika Niksona i njegovih saradnika u onome što je kasnije postalo ”afera Votergejt“, reputacija predsednika Niksona je sve više narušavana. Te iste godine, 8. avgusta 1974. godine, predsednik je podneo ostavku, koja je stupila na snagu sledeæeg dana. Džon Din je kasnije, na osnovu tužbe za ulogu u prikrivanju osudjen za kovanje zavere, na kaznu od jedne do èetiri godine u federalnom zatvoru. Po isteku èetiri meseca, vreme kazne mu je smanjeno, na veæ odsluženi period, tako da je Din pušten na slobodu.