G.K.: Srbija i Crna Gora su prosle kroz tri uzastopne godine uspešnog ekonomskog razvoja, ali je potreban još veæi napredak da bi se dostigao nivo predratnog ekonomskog razvoja. Tome æe pomoæi odluèna politika vlasti u Srbiji ka postepenom eliminisanju sive privrede, èemu æe pomoæi promulgacija novog ustava, na šta bi medjunarodna zajednica trebalo da obrati veliku pažnju. To bi dovelo do medjunarodno priznatih novih izbora, što bi podstaklo stvaran progres u Srbiji i Crnoj Gori. Na politièkom planu, ponovo naglašavam važnost promulgacije novog ustava, što bi dovelo do daljeg poboljšanja odnosa izmedju SAD i Evorske unije i Srbije i Crne Gore. U Republici Srpskoj došlo je do snažnog ekonomskog oporavka i politièke stabilnosti. Republika Srpska je takodje predana potpunom povinovanju Dejtonskom sporazumu. Kao što mi je rekao predsednik Republike Srpske, Dragan Æaviæ, “odelo koje je bilo skrojeno za nas u Dejtonu nije nam odgovaralo, ali smo mu se sjajno prilagodili , i sada smo mu potpuno predani i želimo da i cela Bosna i Hercegovina bude u istoj meri predana Dejtonskom sporazumu kao i mi.”
B.M.: Šta bi SAD i Srbija i Crna Gore mogle da uèine na unapredjenju bilateralnih odnosa?
G.K.: Reè je o harmonizaciji komunikacija. Srbija i Crna Gora su sve više na listi prioriteta Vašingtona, dok SAD usmeravaju svoj strateški fokus na jugositoèni deo Evrope. To æe doprineti ekonomskom prosperitetu regiona i uvodjenju naftovoda, sto je sve povezano sa ratom protiv terorizma. Taj rat æe se u sledeæoj fazi voditi u nekoliko reigona -- ukljuèujuæi Iran, koji je sponozorovao terorizam na Balkanu i izgradio teroristièku infrastukturu. SAD æe nastojati da reše to pitanje u kontekstu Srbije i Crne Gore.
B.M.: Na vašem javnom predavanju u Bjeljini ukazali ste na rastuæu moguænost iranskog i islamskog angažovanja u Bosni i Hercegovini. Pružite nam neke detalje o tome?
G.K.: Iranska nastojanja i islamski pokret Bin Ladena su za protkelih 10-12 godina osnovali ogromnu teroristièku infrastrukturu, naroèito u Bosni i Hercogovini. Kao rezultat sve jaèeg politièkog pritiska na Iran, iranska vlada æe reaktivirati napade na amerièke interese, koji bi bili preduzeti iz veæ formiranih infrastruktura, poput one u Bosni i Hercegovini. Veæ se primeæuje velika podrška teroristièkoj operativnoj strukturi u Sandžaku. Mi smo još poæetkom 90-tih predvideli da æe Kosovo i Metohija i Sandžak bili meta za stvaranje islamske infrasturkutre u Evropi. Na nesreæu, dobronamerni amerièki interesi su podržavali muslimansku stvar u Sandzaku, kao što je to bio sluèaj i na Kosovu, ali sada uvidjaju da su ih Islamisti iskoristili us voje svrhe.
B.M.: Kako bi SAD mogle da se sada i u buduænsoti uhvate u koštac sa tim problemom?
G.K.: Reè je o komunikciji i pažnji Vašingtona. SAD moraja da prepoznaju stvarnu situaciju u Bosni i Hercegovini, kao celini, i u Republici Srpskoj. Tamošnja situacija je proteklih nekoliko godina bila prepuštena sebi i potrebna joj je daleko veæa pažnja u kontekstu rata protiv terorizma i veze sa Iranom. Balkan , a posebno Beograd, stvarna su spona za stratešku komunikaciju. To znaæi da SAD , Zapad i Nato sede na zapadnoj granici drevnog Persijskog carstva , što zabrinjava Iran . To æe imati direktan uticaj na ponašanje vladajuæih klerika u Teheranu.