Najnoviji moguæi potencijalni kandidat demokratske stranke za izbore 2004.godine je bivši komandant NATO snaga, penzionisani general amerièke armije Vesli Klark. General Klark je juèe izjavio za TV mrežu NBC u emisiji ”Susret sa predstavnicima štampe“, da ozbiljno razmatra kandidaturu za Belu kuæu iduæe godine kao demokrata i da æe, u roku od sledeæih nekoliko meseci, doneti odluku da li da se prikljuèi demokratskim primarnim izborima.
”Na više naèina želeo bih da dobijem šansu da pomognem ovoj zemlji. Ne znam da li to znaèi kao predsednik ili u nekom drugom svojstvu. Medjutim, proveo sam ceo život u državnoj službi, sem poslednje tri godine i veoma je teško ne razmišljati u smislu dobrobiti zemlje. Kad vidim da je moja zemlja u nevolji, da joj je pružen izazov, želeo bih da i ja doprinesem i pomognem”.
General Klark je proveo 33 godine u amerièkoj armiji i dospeo je do ranga generala sa èetiri zvezdice. Njegov poslednji zadatak je bio u svojstvu generalnog komandanata saveznièkih snaga NATO-a koji je rukovodio vojnom kampanjom na Kosovu 1998 i 1999.godine. General Klark je došao u sukob sa funkcionerima administracije predsednika Clintona tokom kampanje na Kosovu i nije se testirao u politièkim vodama. Medjutim, dve zasebne grupe pokušavaju da ga privuku da se ukljuèi u demokratske izbore iduæe godine i jedna od tih grupa daje oglase na radiju apelujuæi na njega da se ukljuèi u te izbore. General Klark je kritièan prema inostranoj politici predsednika Buša. On kaže da bi administracija trebalo da uèini više da izvrši pritisak na potencijalne neprijatelje poput Severne Koreje i Irana i dodaje da predsednik suviše brzo donosi odluke da upotrebi vojnu silu.
”Mislim da je problem sa vojnom akcijom u svim ovim sluèajevima da bi ona trebalo da bude poslednje pribežište, jer kad preduzmete vojnu akciju morate snositi brojne konsekvence koje se ne mogu predvideti. Ako je cilj tragati za oružjem, onda to treba da uèinimo na najdirektniji moguæi naèin, inspekcijama, pritiskom i otkrivanjem stvari u javnosti. Vojna karta je uvek tu i to je sasvim jasno. Medjutim, to nije prva karta na koju treba igrati”.
Još nekoliko demokrata koji se kandiduju za predsednika izrazili su sliène zabrinutosti povodom inostrane politike predsednika Buša. Funkcioneri administracije Džordža Buša odgovaraju da se svet izmenio od teroristièkih napada 2001. godine u Njujorku i Vašingtonu i dodaju da Sjedinjene Države neæe prezati da upotrebe vojnu silu na preventivni naèin kako bi otklonile potencijalne pretnje. Devet demokrata se veæ kandidovalo za predsednièku nominaciju iduæe godine. Pored generala Klarka, najviši demokrata u Senatskom odboru za odnose sa inostranstvom, senator Džozef Bajden iz Delavera, nedavno je izjavio da bi takodje mogao da se kandiduje za položaj u Beloj kuæi.