Seæate li se 1978.? Te godine amerièka korporacija Intel proizvela je prvi kompjuterski èip za personalne kompjutere iliti liène raèunare, koji je nosio oznaku 8086. U to vreme, kompjuteri su bili ogromne, nepokretne skalamerije, sa ormanima u kojima su se koturovi sa magnetnim trakama vrteli napred-nazad, a internet je bio tek projekat grupe nauènika koji nije još sišao sa papira. Juèe, èetvrt veka kasnije, Intel je objavio da je proizveo milijarditi kompjuterski èip. Od vremena prvog èipa, proizvedenog 8. juna 1978., do današnjih Pentijuma, Ziona i Sentrina, intelovi èipovi preneli su veštaèku inteligenciju do u najzabitije delove sveta, a o svemiru i da ne govorimo. Unutrašnji sklop njegovih èipova - ili kako se struèno kaže njihova arhitektura - jedna je od najuspešnijih u istoriji. Prvi èip - 8086 - imao je u sebi samo 29 hiljada tranzistora i brzinu od svega 5 megaherca. Današnji Pentijum 4 sadrži 55 miliona tranzistora, a sa nešto više od 3 gigaherca 600 puta je brži od prvobitnog. Niko nije baš precizno brojao proizvedene èipove tako da Intel nije održao nikakvu sveèanost niti je predstavio pozlaæeni milijarditi èip. Jednostavno, na osnovu broja proizvedenih i isporuèenih kompjutera izraèunato je da je milijarditi èip izašao iz fabrike nekog dana aprila. Takodje je izraèunato da bi, pri sadašnjem tempu proizvodnje, dvomilijarditi èip mogao da bude proizveden veæ 2007. godine.